Evropska politika strateških sirovina ponovo je u fokusu nakon diskretnog, ali visoko profilnog skupa u Beogradu pod nazivom „Summit on Strategic Raw Materials“. Događaj je okupio evropske zvaničnike i predstavnike finansijskog i poslovnog sektora, uz učešće nemačkog kancelara Olafa Šolca i vicepredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča. U centru pažnje bila je serija pitanja koja se tiču obezbeđivanja sirovina za industriju baterija i električnih vozila. Za Srbiju, to je direktno povezano sa projektom litijuma u regionu Jadar.
Memorandum o razumevanju potpisan na samitu predstavlja ključni korak u obnovljenoj inicijativi poznatoj kao „lithium deal“. Projekat se oslanja na nalazište litijuma koje je globalna rudarska kompanija Rio Tinto identifikovala u srpskoj zoni Jadar. Procena resursa obuhvata 158 miliona tona rude sa 1,8% litijum-oksida. U industrijskom smislu, ta količina se dovodi u vezu sa potencijalnim pokrivanjem oko 30% potreba Evrope za litijumom za proizvodnju električnih vozila.
Evropski okvir strateških sirovina posebno je relevantan jer se cilj postavlja kroz domaće ili regionalno obezbeđivanje materijala. Prema planovima srpske strane, projekat treba da doprinese ispunjenju najmanje 20% potražnje Evrope za litijumom. Takav procenat ima praktičan značaj za proizvođače baterija i lance snabdevanja, gde stabilnost izvora utiče na troškove i planiranje nabavki. Istovremeno, skok iz geološke procene ka operativnoj proizvodnji zavisi od regulatornih odluka i društvene saglasnosti.
Razvoj projekta ranije je zaustavljen zbog ekoloških protesta, što je dovelo do ukidanja rudarskih licenci početkom 2022. godine. Ovaj istorijski prekid ostao je centralna tačka rizika pri svakoj narednoj fazi realizacije. Memorandum zato uvodi elemente koji se odnose na transparentnost i usklađenost sa visokim ekološkim standardima. U praksi, to znači da će regulatorni režim i nadzor imati veći uticaj na tempo i obim budućih aktivnosti.
Na samitu su prisutni bili i predstavnici velikih evropskih kompanija i finansijskih institucija, uključujući izvršnog direktora Mercedes-Benza. Prisustvo rukovodilaca iz automobilske industrije ukazuje na to da se litijum posmatra kao ulazna sirovina za proizvodne programe električnih vozila. Sa srpske strane, predsednik Aleksandar Vučić naveo je da projekat može doneti oko 6 milijardi evra investicija i približiti Srbiju standardima Evropske unije. Takve brojke su relevantne jer investicioni kapaciteti određuju mogućnost izgradnje infrastrukture i postrojenja za preradu.
Očekivani efekti na tržište rada takođe su deo memoranduma. Projekat se povezuje sa stvaranjem oko 2.100 direktnih radnih mesta, što bi imalo uticaj na lokalnu ekonomiju u zoni eksploatacije i pratećih aktivnosti. Istovremeno, EU je najavila da će obezbediti da projekat bude sproveden uz rigorozne ekološke standarde. U okviru toga pominje se sveobuhvatan regulatorni okvir i primena naprednih praksi održivosti.
Uprkos formalnim garancijama, lokalne ekološke organizacije i deo građana ostaju skeptični prema uticaju eksploatacije litijuma. Ključna zabrinutost odnosi se na moguće zagađenje i ekološku štetu, posebno imajući u vidu da su protesti prethodili ukidanju licenci početkom 2022. godine. Srpska vlada navela je da planira zabranu izvoza litijuma i podsticanje lokalne prerade kako bi vrednost ostala u zemlji. Ovaj pristup je važan jer prerada menja strukturu prihoda i zahteva dodatne kapacitete u hemijskoj industriji.
Šira evropska strategija usmerena je na izgradnju vrednosnog lanca za baterije električnih vozila, pri čemu bi litijum iz Srbije trebalo da bude uključen u evropsku industriju zelene tehnologije. U tom kontekstu pominju se investicije u postrojenja za preradu u Srbiji i saradnja sa velikim proizvođačima automobila. Kao relevantan signal navodi se da je Stellantis otvorio proizvodnu liniju za električna vozila u Kragujevcu, čime se pojačava veza između sirovinske baze i krajnje proizvodnje.
Za narednu fazu odlučujući će biti način na koji će memorandum prevesti političke ciljeve u operativne parametre: uslove odobravanja, ekološke kriterijume i implementaciju kontrola tokom životnog ciklusa projekta. Istovremeno, pitanje kako će biti strukturisano snabdevanje tržišta ostaje povezano sa najavljenom zabranom izvoza sirovog litijuma i razvojem lokalne prerade. Udeo od najmanje 20% evropske potražnje koji se očekuje iz Srbije stavlja dodatni pritisak na brzinu usklađivanja regulatornih procesa sa zahtevima održivosti. U regionu Zapadnog Balkana takav model može postati referenca za buduće projekte strateških sirovina kada su kriterijumi zaštite životne sredine u fokusu.
