Evropska unija i Kazahstan 7. novembra 2022. potpisali su Memorandum o razumevanju (MoU) koji se odnosi na održive lance sirovina, baterija i obnovljivog vodonika. Sporazum je usmeren na jačanje saradnje u oblastima koje su ključne za industrijsku tranziciju EU, ali i za obezbeđivanje stabilnog pristupa materijalima iz zemalja sa velikim rezervama. U praksi, ovakvi okviri obično utiču na način na koji se planiraju projekti u rudarstvu, preradi i energetskim lancima, uključujući uslove saradnje i prioritetne oblasti.
Kazahstan se u tom kontekstu pozicionira kao strateški partner zbog obimnog resursnog potencijala. Zemlja drži devete najveće dokazane rezerve nafte i šesnaeste najveće rezerve gasa u svetu, što je čini relevantnom i za energetsku bezbednost regiona. Kada je reč o mineralnim sirovinama, Kazahstan vodi u istraženim rezervama cinka, volframa i barita, uz značajne pozicije za srebro, olovo, hromite, bakar, fluorite, molibden i zlato.
U nuklearnom gorivnom ciklusu Kazahstan ima dodatnu težinu jer poseduje druge najveće rezerve uranijuma globalno. Istovremeno, zemlja raspolaže osam najvećih ležišta uglja u svetu, što proširuje njen energetski profil van fosilnih derivata. Ovakva kombinacija rudnih resursa i energetskih kapaciteta relevantna je za planiranje nabavki sirovina koje ulaze u proizvodne lance baterija i materijala za energetsku infrastrukturu.
EU je dugoročno prisutna u kazahstanskom ekstraktivnom sektoru kroz investicije i trgovinsku razmenu. Od sticanja nezavisnosti 1991. godine Kazahstan je privukao oko 420 milijardi USD stranih direktnih investicija (SDI), pri čemu je približno polovina usmerena na ekstraktivne delatnosti, posebno naftu, gas i metalne rude. EU ostaje najveći strani investitor i najznačajniji trgovinski partner: 2018. godine činila je 48% ukupnih SDI i 40% spoljne trgovine Kazahstana.
Istovremeno, uprkos obimu resursa i kapitala, Kazahstan se suočava sa problemima koji se u ekonomiji opisuju kao „resursna prokletstvo“. Koncept se vezuje za sporiji razvoj u zemljama bogatim prirodnim resursima zbog faktora poput korupcije, neefikasnosti i prevelike zavisnosti od ekstraktivnog sektora. U kazahstanskom slučaju to se reflektuje kroz percepcije o nepovoljnim uslovima po domaću stranu u pojedinim aranžmanima.
U javnom domenu pominju se multinacionalne kompanije kao što su Chevron, Exxon Mobil, Shell, Eni i Total, koje su ostvarivale značajne profite iz naftnih i gasnih polja. Ključna tačka za razmatranje je da su ti aranžmani često kritikovani zbog uslova koji su ocenjeni kao nepovoljni za vladu i stanovništvo Kazahstana. Za evropske partnere ovakve ocene su važne jer utiču na procenu rizika vezanih za upravljanje projektima, reputacionu izloženost i očekivanja od raspodele koristi.
Dodatni sloj rizika povezan je sa korupcijom i ograničenom transparentnošću u ekstraktivnom sektoru. Kazahstan se nalazi loše rangiran na Human Freedom Index-u i Transparency International Corruption Perception Index-u, što ukazuje na sistemske probleme korupcije i ograničene civilne slobode. Pokušaji da se objave ugovori i unapredi transparentnost upravljanja resursima odvijali su se sporo i nailazili na otpor, pa javnost često nema jasnu sliku o stvarnim koristima od prirodnih dobara.
Zbog toga buduća saradnja EU i Kazahstana u segmentu kritičnih sirovina zahteva fokus na transparentnost, pravičnost i ravnomerniju raspodelu koristi. U okviru MoU-a naglasak je na tehnološkim inicijativama povezanim sa čistom energijom, ali istovremeno se postavlja pitanje kako će lokalne zajednice biti uključene u rezultate industrijskih aktivnosti. Ovakav pristup je relevantan jer upravljanje podacima o ugovorima i tokovima vrednosti može uticati na operativnu izvesnost dužih lanaca snabdevanja.
Za evropsku stranu prioriteti saradnje se vezuju za prekid obrasca „resursne prokletstva“ kroz održivi razvoj zasnovan na upravljanju i odgovornosti. U praksi to znači da se efekti partnerstva ne posmatraju samo kroz obim resursa ili investicionu dinamiku, već kroz način na koji se koristi od eksploatacije prevode u merljive ishode za društvo. MoU iz 2022. godine tako ostaje okvir koji povezuje kritične sirovine sa lancima baterija i obnovljivog vodonika uz potrebu da se standardi transparentnosti uključe u način realizacije projekata.
Na nivou energetskih i rudarskih tokova Kazahstanova pozicija proizlazi iz kombinacije velikih rezervi uranijuma, uglja, kao i vodećih mesta u istraženim rezervama više mineralnih sirovina poput cinka, volframa i barita. Istovremeno, istorijski obim SDI od oko 420 milijardi USD od 1991. godine pokazuje da je ekstraktivni sektor već duboko integrisan sa međunarodnim kapitalom. U tom odnosu MoU predstavlja formalizaciju interesa EU za održive lance vrednosti uz istovremeno prepoznavanje regulatornih izazova koje donose pitanja transparentnosti ugovora.
