Evropska unija i Australija formalizovale su saradnju kroz Memorandum o razumevanju (MoU) usmeren na održive kritične i strateške minerale, u kontekstu rastuće potrebe za stabilnim snabdevanjem sirovinama za zelenu i digitalnu tranziciju. Sporazum je potpisan u ime EU od strane izvršne potpredsednice i komesarke za trgovinu Valdis Dombrovskis i komesara za unutrašnje tržište Tijerija Breton, dok su austrijsku stranu predstavljali ministar za resurse i severnu Australiju Madelein King i ministar za trgovinu i turizam Don Farel. Ovaj korak se uklapa u širu politiku EU da diversifikuje izvore materijala koji su ključni za industrijske lance vrednosti.
MoU obuhvata čitav lanac vrednosti kritičnih i strateških minerala, od istraživanja i eksploatacije do prerade, rafinisanja, reciklaže i upravljanja ekstraktivnim otpadom. Takav obuhvat je relevantan jer se u praksi najveći rizici za kontinuitet snabdevanja često vezuju upravo za kapacitete prerade i upravljanje otpadom, a ne samo za geološku dostupnost sirovina. U dokumentu se naglašava zajednički interes da se razvijaju zajednički projekti duž lanca vrednosti, kako u okviru njihovih teritorija tako i u trećim zemljama gde postoji preklapanje interesa.
Saradnja je postavljena tako da podstakne rast austrijskog sektora kritičnih minerala uz istovremeno jačanje osnova za diversifikaciju izvora materijala u EU. Poseban fokus stavljen je na smanjenje uticaja na životnu sredinu, korist lokalnim zajednicama i primenu inovativnih digitalnih tehnologija u rudarskim projektima. U operativnom smislu, to znači da će se prioriteti partnerstva vezivati za standarde koji utiču na dozvoljivost projekata, upravljanje rizicima i usklađenost sa zahtevima održivosti.
EU-Australija partnerstvo predviđa jačanje saradnje u integrisanju održivih lanaca sirovina, napredovanje istraživanja i inovacija, kao i unapređenje visokih ESG standarda kroz bolju usklađenost politika. Ovakav pristup je značajan za kompanije koje rade na projektima koji zavise od regulatorne predvidivosti i od kriterijuma koji se odnose na društvene aspekte, upravljanje rizicima i ekološke performanse. Time se MoU pozicionira kao okvir koji može uticati na način planiranja projekata kroz ceo ciklus razvoja.
Nakon potpisivanja MoU-a, EU i Australija treba da rade na izradi mape puta sa konkretnim aktivnostima za sprovođenje strateškog partnerstva u narednih šest meseci. Ovaj vremenski okvir je važan jer određuje tempo usklađivanja inicijativa koje mogu uključiti regulatorne elemente, istraživačke programe ili koordinaciju oko projekata duž lanca vrednosti. U praksi, mapiranje koraka može ubrzati prelazak sa političkog okvira na operativne mehanizme saradnje.
Partnerstvo se oslanja na širu strategiju EU da koristi sporazume o slobodnoj trgovini kako bi pojačala trgovinske i investicione veze, diverzifikovala lance snabdevanja i povećala ekonomsku otpornost. EU već ima trgovinske sporazume sa 74 zemlje, a među nedavnijim su oni sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Novim Zelandom i Čileom, pri čemu su teme povezane s energijom i sirovinama istaknute kao deo pregovaračkog fokusa. Pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i Australije su u toku.
Na nivou politike EU, Evropska komisija gradi partnerstva na polju sirovina kroz Akcioni plan o kritičnim sirovinama i Akt o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act). U tom okviru EU je već potpisala sporazume sa Kanadom i Ukrajinom 2021. godine, sa Kazahstanom i Namibijom 2022. godine, kao i sa Argentinom, Čileom, Zambijom, Demokratskom Republikom Kongo i Grenlandom 2023. godine. Planirano je da sporazumi sa Ruandom, Norveškom i Uzbekistanom budu zaključeni tokom 2024. godine.
Za tržišta metala i energije regiona Zapadnog Balkana posebno je relevantno to što ovakvi politički aranžmani utiču na raspodelu tokova sirovina kroz evropske industrijske lance vrednosti. Kada se obuhvate istraživanje, eksploatacija, prerada, rafinisanje, reciklaža i upravljanje otpadom, partnerstva mogu menjati konkurentske uslove između dobavljača koji nude različite nivoe vertikalne integracije. U tom smislu MoU predstavlja signal da će kriterijumi održivosti i sposobnost upravljanja celim ciklusom proizvodnje imati sve veći značaj.
U dokumentaciji se navodi da će uspostavljeni lanci vrednosti biti ključni za podršku čistoj energiji, digitalnoj tranziciji i sektorima poput odbrane i vazduhoplovstva. To povezuje pitanje kritičnih minerala direktno sa potrebama industrija koje imaju stroge zahteve po pitanju pouzdanosti snabdevanja i kvaliteta materijala. Istovremeno se naglašava da će zajednički projekti nastojati da minimizuju ekološke uticaje uz primenu inovacija u rudarskim procesima.
MoU formalizuje novu fazu saradnje EU i Australije koja treba da rezultira mapom puta u narednih šest meseci, uz fokus na usklađivanje politika, istraživanje i razvoj te primenu ESG standarda duž lanca vrednosti kritičnih minerala. Potpisnici su definisali okvir koji pokriva više karika proizvodnog lanca, što može uticati na način planiranja projekata od istraživanja do upravljanja ekstraktivnim otpadom. Sporazum istovremeno ostaje vezan za širi režim trgovinskih odnosa EU kroz postojeće sporazume sa 74 zemlje i pregovore o slobodnoj trgovini s Australijom.
