Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoEkonomija fosilnih goriva zahteva 535 puta više rudarstva nego ekonomija čiste energije

Ekonomija fosilnih goriva zahteva 535 puta više rudarstva nego ekonomija čiste energije

Supported byspot_img
Supported byspot_img

 

Dekarbonizacija svetske ekonomije zahtevaće ogromnu količinu minerala poput bakra, litijuma, nikla i kobalta. Sve od električnih vozila do solarnih panela do dalekovoda će zahtevati ove sirovine.

U nekim slučajevima, iskopavanje ovih minerala ima katastrofalne posledice po radnike, autohtone zajednice i životnu sredinu. Ovo je navelo neke skeptike o čistoj energiji da tvrde da će dekarbonizacija biti loša i za ljude i za životnu sredinu.

Supported by

Ali prelazak na čistu energiju značiće da više ne moramo da kopamo i izvlačimo ogromne količine fosilnih goriva svake godine. Tranzicija čiste energije će nam pomoći da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena, svake godine će spasiti milione života izgubljenih zbog zagađenja vazduha i što je važno, smanjiće ukupnu količinu rudarstva štetnog po životnu sredinu i društvo svake godine.

U 2020. godini, sedam miliona tona minerala je iskopano na globalnom nivou za energiju sa niskim sadržajem ugljenika, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA). (Oni se često nazivaju „prelaznim mineralima“.) Da bismo ograničili zagrevanje na 2 stepena Celzijusa, moraćemo da povećamo tu proizvodnju na oko 28 miliona tona godišnje.

To je mnogo prelaznih minerala. Ali kako se to može porediti sa rudarenjem i eksploatacijom današnje ekonomije fosilnih goriva?

Svake godine se iskopa i izvuče oko 15 milijardi tona fosilnih goriva. To je oko 535 puta više rudarstva nego što bi ekonomija čiste energije zahtevala 2040 godine.

Deo razloga za ovu ogromnu razliku u zahtevima rudarstva je činjenica da je infrastruktura za fosilna goriva mnogo manje energetski efikasna od tehnologije čiste energije. Automobili na gas su tri puta manje efikasni od električnih vozila. Gasne peći su tri do četiri puta manje efikasne od toplotnih pumpi. Ugalj, nafta i gas moraju da se transportuju na velike udaljenosti od rudnika ili bunara do izvora sagorevanja.

Ekonomija čiste energije jednostavno zahteva mnogo manje energije nego ekonomija fosilnih goriva.

Ali postoji još jedan važan razlog za ovu razliku. Infrastruktura fosilnih goriva zahteva stalan unos goriva. Izgradnja elektrane na ugalj ili gas, kao što je izgradnja projekta vetra ili sunca, zahteva mnogo materijala i energije unapred. Ali za elektranu na fosilna goriva izgradnja je tek početak. Da biste proizveli struju, morate sagorevati ugalj ili gas svaki dan decenijama. Za poređenje, projekti vetra i solarne energije ne zahtevaju nikakav stalni unos goriva.

Ipak, uticaj rudarskih minerala na životnu sredinu i ljudski uticaj na energetsku tranziciju ne mogu se zanemariti. Kreatori politike treba da koriste svaki raspoloživi alat kako bi minimizirali ukupnu količinu čistih energetskih minerala potrebnih u budućnosti i osigurali da se ti minerali iskopavaju na društveno i ekološki prihvatljiv način.

Nemojte pogrešiti: prelazak sa fosilnih goriva je jedan od najefikasnijih načina za zaštitu životne sredine i najmarginalizovanijih zajednica na svetu.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Ruralne zajednice protiv iskopavanja litijuma u Portugaliji

Porodica Aide Fernandes generacijama živi u selu smeštenom u severnim planinama Portugala. Ovde su se bavili stokom i uzgajali grožđe u bujnim zelenim poljima. Zatim su usledili šumski požari 2010. godine, simbol klimatskih promena koje muče Evropu. Ipak, tokom...

Srbija se suočava sa dilemom oko ekstrakcije litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu

Nakon što je Evropska komisija najavila pregovore u vezi sa memorandumom o kritičnim sirovinama, pokretanje teme o ekstrakciji litijuma u ​​Srbiji ponovo izaziva strah među njenim građanima. Uprkos glasnom protivljenju rudarstvu litijuma, posebno u pogledu potencijalnih ekoloških katastrofa, Maroš Šefčovič,...

Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU

Koliko god poriv glavne zastupnice Rio Save da negira lobističke aktivnosti Rio Tinta izgledao uzaludan spram zvanične evidencije EU, bolju taktiku verovatno nije mogla da odabere. Jer niti može da objasni kako je pristupanje Srbije EU sopstveni interes kompanije...
error: Content is protected !!