Razlika u uticaju na životnu sredinu dobijanja litijuma iz voda ili rude se prema nalazima struke kreće od 100 do 1.000 puta, kaže dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu. Kakve sve probleme to nosi? Do sada se kopanje litijuma iz kamena dovodilo u vezu sa korupcijom, kršenjem ljudskih i radničkih prava. U Evropi ne postoji ni jedan aktivan rudnik litijuma.
Nedavno su započeta testiranja u prvom postrojenju za dobijanje litjuma iz geotermalnih izvora u Nemačkoj. Kako se navodi, u pitanju je proces koji ne zagađuje okolinu, a emisije ugljen diokisda (CO2) su, prema studiji životne sredine, nula.
Dok stare metode proizvodnje litijuma troše velike količine vode, zemlje i znatno zagađuju vazduh, u ovom slučaju se troši 1,6 tona vode i šest metara kvadratnih zemlje po toni proizvedenog litijum hidroksida.
Prema planu iz ovog geotermalnog izvora, očekuje se proizvodnja od 24.000 tona godišnje litijum hidroksida koji je dovoljan za proizvodnju 500.000 električnih vozila godišnje.
Drugi varijanta ovog modela je ekstrakcija litijuma iz slanih rastvora soli – salara, kroz proces isparavanja. Takav je slučaj u tzv. litijumskom trouglu – pustinji Atakama na tromeđi Čilea, Argentine i Bolivije, gde snalazi oko 70 odsto svetskih rezervi litijuma. Njega je prilično lako eksploatisati, jer se dobija gotovo sa površine zemlje, a tokom procesa se koristi sunčeva energija. Ipak, zahteva veliku potrošnju vode, koje se kreće oko dva miliona litara po toni litijuma.
Nasuprot tome, rudarske metode dobijanja iz stena koje emituju između 10 i 30 tona CO2 po toni litijuma. Osim zagađenja vazduha, ovakav način kopanja zahteva korišćenje ogromnih količina sumporne i hlorovodične kiseline koje mogu da imaju devastirajući uticaj na životnu sredinu, odnosno vazduh, vodu i zemlju.
U pitanju je, bez dileme, najgori način ekstrakcije litijuma. Osim litijuma, u stenama se nalazi veći broj različitih minerala koji se moraju razdvojiti agresivnim hemijskim procesima. Kada je u pitanju ruda jadarit, koja je pronađena u zapadnoj Srbiji, ona nije čista, već se, kako kaže Đorđević, nalazi u sedimentnoj steni karbonatnog tipa, a preovlađuju kalcijum karbonat i magnezijum karbonat.
Jadarit je otkrila Jelena Obradović, ne Rio Tinto
Kako ističe dr Draga Đorđević, nije istina da je Rio Tinto otkrio jadarit.
„Jelena Obradović sa Rudarsko-geološkog fakulteta je pronašla litijum u Jadru, osamdesetih godina prošlog veka. Njen asistent je preneo informaciju Rio Tintu. U javnosti se prenela vest da je Rio tinto našao litijum. To je urađeno jer po zakonima ko pronađe rudu ima pravo prvenstva na eksploataciju“.
„Stena pored jadarita i karbonata sadrži mnoge nečistoće i to je problem. Da bi se izvadio, u ovom slučaju litijum i bor koga ima dosta u jadaritu, mora se razoriti cela stena drobljenjem i mlevenjem, a zatim tretirati hemijskim tretmanom u kome se koriste kisleine“, kaže za N1 doktorka Dragana Đorđević, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Ona navodi dokument Rio Tinta u kome piše da će se dnevno koristi 1.110 tona koncentrovane sumporne kiseline i 15 tona hlorovodične kiseline. U pitanju su veoma toksične kiseline i jedne među najagresivnijima.
Profesor Nenad Kostić, srpski hemičar koji je svoju karijeru proveo radeći na fakultetima u Sjedinjenim Američkim Državama i član Srpske akademije nauka i umetnosti kazao je da količina sumporne kiseline koja je potrebna kompaniji za rudnik ne postoji u našoj zemlji. To bi moglo da znači ili uvoz ili izgradnju fabrike sumporne kiseline.
Podsetimo, u Srbiji je u skorom periodu zabeleženo nekoliko akcidenata kada su iskakale iz šina cisterne sa opasnim materijama poput amonijaka i sumporne kiseline.
Između cele Drine i kišnice
O tome koliko su ove kiseline jake, svedoče reči profesora Kostića koji je imao uvid u patentnu prijavu kompanije Rio Tinto upućenoj američkoj agenciji za patente, a prema kojoj će za razblažavanje sumporne kiseline tokom rada rudnika biti potrebna voda „cele reke Drine“.
Ovaj kraj odlikuje obilje podzemnih voda, a zapadni deo naše zemlje je predeo najbogatiji vodom u Srbiji.
Kompanija Rio Tinto na delu sajta „pitanja i odgovori“ navodi da je će potrošnja vode biti 8,3 litara po jednom kilogramu „proizvoda“, odnosno kako je navedeno u odgovoru ove kompanije redakciji N1 „litijum karbonata“.
„Navedeni podatak je baziran na modelovanju iz Studije vodnog bilansa koja je za potrebe Projekta “Jadar” sačinjena 2022. godine, koristeći podatke prikupljene hidrogeološkim istraživanjima i testove pilot postrojenja za preradu rude jadarit koje je naša kompanija sprovela pre uredbe Vlade Republike Srbije na osnovu koje je prestala da važi uredba o utvrđivanju prostornog plana „Jadar“, kao i na osnovu koje su stavljeni van snage pojedinačni akti doneti radi realizacije“, navode u Rio Tintu.
Pravilnik za zagađivanje
Đorđević ističe da se poslednjih godina zakoni prilagođavaju da bi legalno zagađivalo.
„O sadržaju štetnih supstanci u zemljištu i rečnim sedimentima u tom novom Pravlinku nema, primera radi, bora, a to je jedan od najkritičnijih elemenata koji bi se olsobađao iz jadarita. Ako ga nema u pravilniku ne znači da nas neće otrovati“.
U jadaritu se osim bora, nalaze još arsen, kadmijum, nikl, olovo.
Ova voda bi se kako kažu, koristila primarno u svrhe suzbijanja prašine, odnosno za ispiranje opreme za bušenja.
„Oko 78% sirove vode čini kišnica, reciklirana vode iz procesa prerade i prečišćena rudnička voda, a preostalih 22% činila bi voda iz aluvijona reke Drine. To znači da bi se za dobijanje jednog kilograma jadarita koristilo oko 40 mililitara vode iz aluvijona reke Drina“, navodi naša sagovornica.
Ovaj podatak se veoma razlikuje od dosadašnjih brojnih istraživanja koja pokazuju značajnu degradaciju vazduha, vode, zemljišta i potencijalne kontaminacije podzemnih voda. Primera radi, u naučnom radu grupe kineskih naučnika navodi se da je za jedan kilogram litijum karbonta potrebno 23.000 litara vode.
Zoran Stevanović, profesor geologije, ističe da još nigde u svetu nije razvijena uspešno primenjena tehnologija izdvajanja litijuma, kao i borata iz rudnog ležišta jadarita.
„Eksprimenti su vršeni u Australiji u sedištu kompanije i teško mogu da budu garancija očuvanja životne sredine u zoni iskopa rude kao i jalovišta formiranog za planirani volumen ekstrakcije stenske mase“, rekao je Stevanović za N1.
Rio Tinto je podneo u nekoliko zemalja patente za vađenje litijuma iz stena, ali nije dobio niti jedno odobrenje.
Rio Tinto nudi foliju – od 2 mm, za jalovište
Draga Đorđević kaže da je ugroženih biti još više jer je u Jadru planirano da bude i jalovište koje će neminovnio ugroziti životnu sredinu.
Stručnjaci Rio Tinta su naveli da će postaviti foliju debljine dva milimetra ispod jalovišta i da će to biti dovoljno da se zaštiti zemljište.
„Svi materijali stare, može da pukne. Možda ne posle pet ili 10 godina, ali posle 30 može. Znam da je njihov ekspert rekao da ova folija propada pet odsto za 10 godina. Ako taj toksičan sadržaj uđe u životnu sredinu to znači trajno uništenje, na više hiljada godina“, navodi dr Đorđević.
Ona podseća da je planiramo oko 100 miliona tona toksične jalovine koja im karakter opasnog otpada.
Sve to je planirano da bude smešteno između dve bujične reke Korenita i Jadra.
U pitanju su reke koja svakih godinu-dve dana plave. Poslednji put, poplave su se desila u junu 2023. godine kada je voda došla do centra Loznice, a bila je poplavljena i bolnica.
„Razlivaće se ne samo Jadrom već i Mačvom, a oni su plodni zahvaljujući drinskom aluvijonu kvalitetne vode koja obezbeđuje poljoprivredu u tom kraju“, dodaje naša sagovornica.
Jadar i Mačva su zone viskog stepena ranjivosti
Stevanović podseća da je zona rudnika bila predviđena u slivu Drine, koja je direktno naslonjena i u hidrauličkoj vezi sa podzemnim vodama Mačve, koje predstavljaju „izvorište regionalnog značaja“, što je prepoznao i postojeći, kao i nacrt budućeg republičkog Prostornog plana.
„Podzemne vode Mačve su naše prirodno blago za buduće snabdevanje vodom ne samo ovog regiona, već i Posavine i Beograda. A da je područje Mačve posebno osetljivo, dovoljno je da se pogleda Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije koju su za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kao i republičke Direkcije za vode izradili upravo geolozi još 2010. godine. Cela Mačva sa Jadrom označena je kao zona veoma visokog stepena ranjivosti na zagađenje zbog velike poroznosti kako površinskog, tako i dubljeg visokoproduktivnog vodonosnog sloja. Zagađena voda, sprana sa površine rudnog tela i jalovišta svakako bi lako prodirala u podzemlje“, navodi Đorđevićeva.
„Magla“ oko sumporne kiseline
Za sada ne postoji ni jasan plan o tome kako bi se tretirale velike količine sumporne kiseline, a da se ne izazovu katastrofu. Kako navodi Dragana Đorđević, do sada nije bilo uvida u tehnologiju, jer sve se kako kaže prikazuje zamagljeno bez konkretnih materijalnih bilansa.
„Na osnovu opisa koju su dali, zaključili smo da bi se to dešavalo u nekakvim reaktorima. Tokom 2021. su objašnjavali da će ti reaktori biti hermetički zatvoreni. Pošto se prilikom te reakcije oslobađa enromna količina ugljen dioksida u reakciji između rude i sumporne kiseline, taj reaktor ne bi smeo da bude zatvoren jer bi eksplodirao. Izlaze i kiselinske pare koje nagrizaju kožu, sluzokožu, disajne organe. Biloški fakultet je rekao u svojoj studiji da će doći do brisanja mreže života“, navodi Dragana Đorđević.
Rio Tinto, s druge strane tvrdi da emisije sumpordioksida iz sumporne kisleine se ne bi desile jer kbi se, kako kažu „ruda prerađivala na 90 stepeni a ne na 100“. Struka kaže da je za ovoj proces neophodna temperatura od 100 do 250 stepeni.
Podsetimo, prema Programu, Republika Srbija do 2030. godine treba da do 2030. godine smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92 odsto, azotnih oksida (NOx) za 60,6 odsto, PM10 čestica za 50,9, a PM 2.5 za 58,3 odsto, lakoisparljiva organska jedinjenja (VOC) za 28,3 odsto i amonijaka (NH3) za 20,5 odsto.
Rudnici su u pustinjama
Kao što je već navedeno, najveće rezerve litijuma nalaze u pustinjskim predelima Južne Amerike gde se vadi iz vode. Litijum se može naći u pustinjama Australije, a jedini rudnik na Zapadu nalazi se u pustinji Nevade. Postojao je predlog da se izgradi i drugi rudnik, takođe u pustinji Nevade ali se zbog uticaja na životnu sredinu i kulturnog nasleđa starosedelaca od toga odustalo. U Čileu su nedavno nacionalizovana sva nalazišta liitjuma.
Litijum se jedini vadi iz stena na afričkom kontitnentu, a najveće rezerve se nalaze u Demokratskoj Republici Kongo, Zimbabveu, Namibiji, Gani… Kopanje litijuma je u ovim zemljama povezano sa korupcijom, po zdravlje opasnim uslovima rada i kršenjem osnovnih ljudskih prava.
Za sada, ne postoji ni jedan rudnik blizu ljudskih staništa, velikih vodnih rezervi ili plodnog tla.
Kako je u EU – hapšenja i pad vlade u Portugalu
Na evropskom kontinentu još ne postoji aktivno nalazište litijuma. Gledajući Evropsku uniju, prema poslednjim prikupljenim informacijama, postoji više od 80 litijumskih projekata, od kojih je 25 odsto naprednije.
„Dostupne javne informacije o najnaprednijim projektima u EU otkrivaju ukupan resurs od 40 miliona tona ekvivalenta litijum karbonata i proizvodni kapacitet od 180.000 tona godišnje. Ovi projekti, ako budu operativni, mogli bi da pokriju više od 50% potražnje EU do 2030. godine“, navodi se u odgovoru Evropske komisije na pitanja N1.
Ni jedan od ovih projekata nije operativan, a najbliži realizaciji je bio projekat Baroso u Portugalu. Početak eksploatacije je više puta odlagan, a nedavno je, tokom novmebra uhapšen šef kabineta premijera zbog korupcije u vezi sa projektom iskopavanja litijuma.
Zbog korupcije u vezi sa rudnikom je novembra prošle godine portugalski premijer podneo ostavku. Dok su uhapšeni šef njegovog kabineta, gradonačelnik grada Sines kao i dva biznismena od kojih je jedan bio blizak prijatelj predsednika, sada već bivše vlade Portugala. Tamošnji mediji očekuju da će se na optuženičkoj klupi naći sadašnji i bivši ministri za životnu sredinu i infrastrukturu.
Vlasti u Srbiji: Koliko života je dozvoljeno uništiti
I pored stavljanja van snage svih aktivnosti Rio Tinta na projektu Jadar, vlasti u Srbiji predvođeni pre svega predsednikom Srbije lobiraju za otvaranje rudnika. To se pojačalo posle završenih izbora decembra 2023. godine.
Sudeći po aktivnostima, najveći zagovornik je predsednik Srbije, koji bez obzira na nepostojanje studije uticaja na životnu sredinu, smatra da je plata za nekoliko stotina ljudi iz lozničkog kraja od 1.000 evra vrednija od zdravlja i života.
U javnosti je ostala zapamćena i nikada razjašnjena izjava predsednika Vučića da „nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“.
Jedan paradoks i „kompanija koja nema iskustva sa litijumom“
Dragana Đorđević ističe još jedan paradoks, a to je da se litijum vadi kako bi se smanjilo zagađenje koje potiče od fosilnih goriva, odnosno umanjuju emisije ugljen dioksida, a u samom Jadru će doći enormnih povećanje količina CO2 u atmosferu.
„Način dobijanja koji je najavljen u Nemačkoj deluje kao najčistije rešenje. Ovo što se nudi nama nije rešenje za klimatske promene i energetsku tranziciju, jer ne donosi željeno, već naprotiv, mnogo veće i trajnije trovanje. Umesto toga, deluje da je cilj da jedna kompanija, koja nema iskustva sa litijumom, uveća svoj profit po bilo koju cenu“, navodi Dragana Đorđević.
Izvor : N1
