Razlog za nova trvenja je namera rudarske kompanije „Tara resurs“ iz Švajcarske da reaktivira pre tri decenije zatvoreni rudnik cinka, olova i bakra „Brskovo“, uz „očekivanu investicija od oko 150 miliona evra i oko 550 novih radnih mesta i to dugoročno“.
To bi imalo katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, eho je koji odzvanja nakon javne rasprave o Nacrtu Detaljnog prostornog plana za koncesiono područje za eksploataciju mineralnih sirovina Brskovo i Nacrtu Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ovog područja.
– Zaboravili smo šta nam je donelo jalovište rudnika, napunjeno sa nekoliko miliona tona otpada, prepunog teških metala, žive, kadmijuma, nikla, arsena…, zborili su građani na javnoj raspravi.
Mr Gordana Đukanović, zaposlena u Agenciji za zaštitu životne sredine, oštro je kritikovala projekat, ističući da mišljenje iznosi kao građanka, meštanka iz obližnjih Bjelojevića. Ona je istakla da ni jednom jedinom rečju kroz dokument, što smatram perfidnim, nisu pomenute hemikalije koji će se tu koristiti.
– Nisu pomenuti cijanid, koncentrovane kiseline, o tome se govori kao regulatorima. Tu su i ekstremno teški kancerogeni elementi, građani Mojkovca već imaju to iskustvo, ja sam imala u mojoj porodici. Osim toga, to je trajno uništenje životne sredine na tom području i sve što je opisano i napisano ne prati zaključke. Zanemaren je uticaj žive, koja nije pomenuta – kazala je Đukanovićeva, na raspravi.
Posao za 550 meštana
U rudnik „Brskovo“ do sada je uloženo 25 miliona evra, a u njemu će biti zaposleno 550 ljudi, a tokom izgradnje i više od 700, kazali su predstavnici kompanije „Tara resurs“ koji realizuju ovu investiciju u Mojkovcu, premijeru Dritanu Abazoviću i ministrima koji su pre par meseci posetili Mojkovac.
Iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma stava su da je moguć razvoj rudničkih aktivnosti, uz ispunjavanje visokih standarda zaštite životne sredine, a rešenje vide u sistemu za prečišćavanje otcednih i otpadnih voda. Ovakav njihov stav pomalo čudi, s obzirom na to da ističu da u koncesioni prostor ulazi i deo slivnog područja Tare koje je pod Unesko zaštitom, kao i zona Nacionalnog parka Biogradska gora, gde je prisutna endemična flora i fauna!
Prvi čovek Opštine Mojkovac Vesko Delić smatra da razume brigu građana, ali da u privrednom i ekonomskom smislu ovakav projekat može da bude jako značajan kada je u pitanju rast celokupne privrede i razvoja i ekonomije na prostoru ove opštine.
– U Mojkovcu se dešava „čudo neviđeno“. Potpisana je peticija protiv otvaranja rudnika, a sa druge strane, bivši čelnici opštine, koji su zdušno zagovarali projekat, sada su protiv njega – kaže Mojkovčanin, dobro upućen u problematiku, i ističe da je ekonomija u ovom trenutku važnija od zaštite prirode.
Mojkovčani znaju da je uz pomoć milionskih donacija iz inostranstva sanirano jalovište površine 17 hektara, koje je „sejalo kancer“, a da će se ovo kaskadno prostirati na 70 do 80 hektara, pri čemu će najniža etaža da bude na 890 metara nadmorske visine, 40 metara iznad nivoa grada, a najveće jalovište na 1.100 iznad nivoa grada!
