Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoBudućnost baterija nije u litijumu, kažu naučnici

Budućnost baterija nije u litijumu, kažu naučnici

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Naučnici širom sveta intenzivno rade na snažnijim baterijama. Traže se rešenja koja ne bi nužno uključivala retke metale poput kobalta, nikla, mangana i litijuma. Iz nemačkih laboratorija stižu ohrabrujuće novosti.

Postlitijumski istraživački klaster u Ulmu, Karlsrueu i Gisenu sa 120 naučnika najveći je klaster te vrste u Evropi. Baterija sutrašnjice trebala bi se temeljiti na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fičner iz laboratorije u Ulmu.

Supported by

‘Budući da potražnja ubrzano raste, moramo da postavimo tehnologiju na širu materijalnu osnovu kako ne bi bilo uskih grla u proizvodnji’, naglašava Fičner.

Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’

Fokus je na pitanjima poput ekološkog otiska, veka trajanja, troškova proizvodnje i efikasnosti novih tehnologija. Prema Fičnerovom mišljenju, natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’. Gotovo je jednako snažna kao litijum-jonska baterija, kaže, ali je bolja u drugim područjima.

‘Natrijum-jonska baterija ima tu prednost da se za nju ne koriste kritične sirovine, ima bolja svojstva pri niskim temperaturama i može se brzo puniti’, kaže istraživač te predviđa da će baterije u budućnosti postati još snažnije i jeftinije.

Istraživački klaster na univerzitet Ulm nije jedini koji se bavi budućnošću baterija, piše tportal. Proizvođači iz privatnog sektora i javni laboratoriji takođe naporno rade na pronalaženju novih rešenja.

‘Verujem da je, posebno u početnim fazama, kada su mnoge stvari još vrlo neizvesne, važno pratiti lance snabdevanja, sirovine te na taj način identifikovati potencijale različitih opcija’, kaže Anegret Stefan s Instituta Fraunhofer ISI u Karlsrueu.

Noviji tipovi baterija još uvek nisu toliko tehnološki zreli

Stefan i njen tim objavili su novu studiju o budućnosti alternativnih baterijskih tehnologija. Njihov rad jasno pokazuje da postoji mnogo potencijala u alternativnim baterijskim tehnologijama, ali nužan je njihov dalji razvoj.

Noviji tipovi baterija još uvek imaju manju gustoću energije i još nisu toliko tehnološki zreli kao litijum-jonske verzije koje se uglavnom koriste u električnim automobilima.

Kad je reč o odabiru baterije za električne automobile, važno je nekoliko karakteristika, poput odnosa njenog kapaciteta i težine te gustoće. Manje i lakše baterije tako su poželjnije zato što smanjuju težinu vozila i time mu omogućuju bolji performans.

‘Naša studija pokazuje da neke alternativne tehnologije baterija imaju veliki potencijal, naprimer za niže troškove ili veću održivost, ali nemaju isti raspon primena kao litijum-jonske baterije’, kaže Stefan. Stoga ona smatra da će litijum-jonske baterije i dalje dominirati tržištem. Međutim postupno bi mogle biti zamenjene alternativama u određenim područjima.

Prema studiji, nove vrste baterija postaju sve efikasnije i mogle bi jednog dana čak premašiti gustoću energije litijum-jonskih varijanti – i sve to uz nekritične resurse.

‘Naprimer, u bliskoj budućnosti natrijum-jonske baterije mogu se sve više koristiti u malim automobilima. Ili litijum-sumporne baterije u manjim električnim avionima. Ili natrijum-sumporne ili cink-jonske baterije u stacionarnim aplikacijama.’

Pre svega, Stefan poziva donositelje političkih odluka da ulože više napora u području istraživanja i razvoja u Nemačkoj i EU. Istraživači se slažu da je tehnologija baterija ključna da bi Nemačka kao tehnološka sila mogla održati korak s globalnom konkurencijom.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Evropi su neophodne investicije kako bi se obezbedile sirovine za proizvodnju električnih vozila

Oslanjanje Evrope na uvoz većine sirovina za proizvodnju električnih vozila pokazuje se neodrživim, čineći njenu ekonomiju ranjivom. EIT samit o sirovinama odžao se u Briselu po prvi put od kada je u martu odobren zakon EU o kritičnim sirovinama...

EU se suočava sa izazovom otkrivanja kineske strategije mineralnih resursa

EU ulaže napor da smanji oslanjanje na kineske zalihe kritičnih minerala, a nedostupnost informacija o dugoročnim planovima Kine vezano za njen mineralni sektor predstavlja izazov. Istraživački centar MERICS ističe poteškoće sa kojima se zapadni istraživači suočavaju u dobijanju pouzdanih...

Ponovna strateška procena kako bi Evropa obezbedila snabdevanje kritičnim sirovinama

Artur Lajhtamer, saradnik za geoekonomsku politiku u Centru Žak Delor, naglašava hitnu potrebu da EU preispita svoj strateški pristup zaštiti kritičnih sirovina (CRM) usred eskalacije globalne konkurencije. Od stupanja na dužnost 2019. godine, predsednica Evropske komisije fon der Lajen zagovarala...
error: Content is protected !!