Sukob oko eksploatacije litijuma u Srbiji se intenzivirao, jer je preko 30.000 građana izašlo na ulice Beograda protestujući protiv ponovnog pokretanja velikog rudarskog projekta Rio Tinta. Ovaj pokret podseća na snažnu javnu reakciju koja je prekinula projekat pre dve godine.
Prošlog meseca, Srbija je obnovila licencu Rio Tintu za eksploataciju litijuma u dolini Jadra, regionu koji poseduje jedan od najvećih rezervi litijuma u Evropi. Ova odluka je ponovo pokrenula dugogodišnju kontroverzu, budući da konzorcijum iz Velike Britanije i Australije planira da uspostavi veliki rudnik litijuma u vreme kada Evropa nastoji da obezbedi „belo zlato“ neophodno za baterije električnih vozila i smanji zavisnost od kineskih zaliha.
Rastući značaj litijuma u globalnim lancima snabdevanja naglašen je nedavnim sporazumom između EU i Srbije, kojim su evropskim proizvođačima automobila obezbeđeni ekskluzivni pristup srpskom litijumu. Sporazum je slavljen kao istorijski trenutak za Srbiju i Evropu.
Rio Tinto je prvi put otkrio značajne rezerve litijuma u blizini Loznice 2004. godine. Međutim, ekolozi dugo tvrde da bi rudarske operacije devastirale pejzaž, ugrozile lokalnu poljoprivredu i kontaminirale izvore vode. Situacija se dodatno zaoštrila 2020. godine, kada je Vlada Srbije odobrila procenu uticaja projekta na životnu sredinu, što je izazvalo masovne proteste 2022. godine. Ovi protesti nisu bili ograničeni samo na ekološke aktiviste; mnogi građani, koji ranije nisu bili uključeni u aktivizam, izrazili su ogorčenost zbog percipiranog nedostatka transparentnosti u dodeli rudarskih prava stranoj korporaciji.
Vlada Srbije je u početku popustila pod pritiskom javnosti, povukla dozvole za istraživanje i najavila kraj aktivnosti Rio Tinta u Srbiji. Međutim, prošlog meseca je sudska odluka proglasila povlačenje ovih dozvola neustavnim, što je dovelo do oživljavanja projekta. Ubrzo nakon toga, Srbija je potpisala memorandum o razumevanju sa EU kako bi uspostavila strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, proizvodnje baterija i električnih vozila.
Uprkos uveravanjima predsednika Aleksandra Vučića da će zaštititi životnu sredinu i dobrobit stanovnika Jadra, javno nepoverenje ostaje visoko. Opozicione stranke i protestne grupe nastavljaju da izražavaju duboku sumnju u namere vlade, strahujući da će resursi Srbije biti iskorišćeni u korist stranih interesa dok će lokalne zajednice snositi ekološke posledice.
Napetost je dostigla kritičnu tačku, s obzirom na to da je predsednik Vučić sazvao krizni sastanak vlade nakon što je tvrdio da su ga ruske obaveštajne službe upozorile na mogući državni udar. Vladini zvaničnici su odbacili proteste kao politički motivisane pokušaje da se sruši predsednik, dok je policija intervenisala kako bi rasterala demonstrante koji su blokirali železničke stanice u Beogradu.
Nemački kancelar Olaf Šolc je branio projekat Jadar, naglašavajući njegov značaj za ekonomsku bezbednost Evrope i samodovoljnost u litijumu. On je tvrdio da je odluka da se nastavi sa rudnikom neophodna kako bi se očuvala evropska suverenost u brzo menjajućem globalnom okruženju. Međutim, postavljaju se pitanja u vezi sa fokusom EU na srpski litijum, posebno imajući u vidu značajne rezerve litijuma u Nemačkoj i javni otpor prema eksploataciji litijuma unutar EU, posebno u Portugalu.
Situacija u Srbiji osvetljava šire izazove balansiranja ekonomskih ambicija sa ekološkim brigama i javnim sentimentom, dok Evropa nastoji da obezbedi ključne resurse za svoju zelenu tranziciju.
Izvor: miningwatch.news
