Španska odluka da ne odobri finalno odobrenje za rudarski projekat uranijuma u blizini Salamanke ponovo je otvorila pitanje kako se sporovi oko nuklearnih i energetskih dozvola mogu pretvoriti u međunarodna pravna nadmetanja. Berkeley Energia je saopštila da namerava da spor eskalira pred međunarodnom arbitražom nakon odbijanja Španije. Retortillo je njen ključni projekat i predstavlja centralnu tačku pregovora, ali i regulatornog rizika.
Retortillo je dobio preliminarno odobrenje još 2013. godine, dok se kasnije suočavao sa nizom prepreka koje su usporavale napredak. U javnoj sferi su se pojavili prigovori lokalnih zajednica, a regulatorna tela su ukazivala na bezbednosne aspekte povezane sa lokacijom. Ovi elementi su vremenom postali deo šireg regulatornog okvira koji je uticao na ishod postupka odobravanja.
Procena investicije za projekat prelazi 250 miliona evra, uz potencijal da se u regionu stvori više od 2.500 radnih mesta. Takva razmera čini Retortillo relevantnim i za planiranje zapošljavanja i za industrijske lance koji bi bili vezani za razvoj rudarskih kapaciteta. Istovremeno, odluke o bezbednosti i nuklearnim analizama ostaju presudne za tempo realizacije.
U 2021. godini špansko Ministarstvo energetike odbilo je da izda finalno odobrenje, pozivajući se na negativnu procenu Saveta za nuklearnu bezbednost u vezi sa analizama bezbednosti radioaktivnog postrojenja. Odluka je kasnije potvrđena u februaru 2023. godine nakon žalbe kompanije. Time je regulatorni put ka finalnom odobrenju praktično zatvoren na nacionalnom nivou.
Berkeley Energia je potom najavila podnošenje „zahteva za arbitražu“ pred ICSID, odnosno Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova pri Svetskoj banci. Kompanija je angažovala pravne timove iz Herbert Smith Freehills Spain LLP i LCS Abogados kako bi pripremili i podneli zahtev. Ovaj korak menja prirodu spora iz nacionalnog regulatornog postupka u međunarodni investicioni okvir.
U saopštenju kompanija navodi da zadržava opredeljenje prema projektu u Salamanki i ističe spremnost da nastavi dijalog sa Španijom radi pronalaženja rešenja koje bi bilo obostrano prihvatljivo. Ministarstvo energetike nije dostavilo komentar na najavu arbitraže. U međuvremenu, sama činjenica eskalacije ukazuje na to da se pitanje tumačenja prava i obaveza prebacuje u pravnu arenu gde ishodi mogu zavisiti od dokaznog i proceduralnog toka.
Nakon objave o nameri za arbitražu, akcije Berkeley Energije zabeležile su značajan rast na tržištima u Madridu i Londonu. Kompanija tvrdi da odbijanje Španije predstavlja kršenje njenih prava prema Energetskoj povelji, međunarodnom sporazumu usmerenim na energetsku bezbednost i otvorena konkurentska tržišta energije. U takvim situacijama, finansijsko reagovanje često prati promenu očekivanja o pravnom položaju projekta.
Za širi regionalni kontekst, slučaj Retortillo pokazuje kako se projekti uranijuma mogu suočiti sa kombinacijom društvenih pritisaka, zahteva za bezbednosnim analizama i odluka regulatornih tela koja određuju sudbinu dozvola. Kada nacionalne odluke ostanu nepromenjene nakon žalbenog procesa, investicione zaštite postaju instrument kojim kompanije pokušavaju da ospore posledice odbijanja finalnog odobrenja. U ovom slučaju, fokus se sada pomera na to kako će ICSID pristupiti tvrdnjama o povredi prava prema Energetskoj povelji.
