Projekti eksploatacije litijuma u Evropi sve češće ulaze u fokus javnih politika, jer Evropska unija nastoji da poveća domaću ponudu minerala ključnih za energetsku tranziciju. U tom kontekstu, najava rudarskog poduhvata u centralnoj Francuskoj postala je merilo očekivanja i rizika koje lokalne zajednice vezuju za nove lance snabdevanja. Istovremeno, regulatorni okvir EU za kritične sirovine naglašava ulogu javnog učešća i poverenja u proces tranzicije.
Rudarski projekat Beauvoir u departmanu Alije (Allier) prvi put je predstavljen u oktobru 2022. godine, a promotori ga pozicioniraju kao potencijalni oslonac za industrijski oporavak regiona koji decenijama prolazi kroz deindustrijalizaciju. Lokacija se nalazi na granici departmana Alije i Pije-de-Dom (Puy-de-Dôme), što dodatno pojačava interesovanje različitih nivoa vlasti i lokalnih aktera. Projekat se dovodi u vezu sa ciljevima EU i Francuske da smanje zavisnost od uvoza litijuma.
Evropska komisija je u martu 2024. godine predstavila Critical Raw Materials Act, deo šire strategije za jačanje domaće proizvodnje energije-tranzicionih minerala poput litijuma. Potražnja raste zbog električnih vozila i drugih tehnologija povezanih sa zelenom transformacijom, pa se nacionalne mape resursa sve više koriste kao osnova za nove rudarske planove. Francuska priprema “major mining inventory” kako bi istražila potencijale svog podzemlja, uz rast interesovanja za projekte litijuma.
U oktobru prethodne godine francuska kompanija Imerys predstavila je EMILI projekat, usmeren na eksploataciju velikih rezervi litijuma iz nekadašnjeg kaolinskog rudnika. Prema podacima promotera, identifikovan je depozit od oko 1 milion tona litijuma koji bi mogao da se eksploatiše kroz period od 25 godina. Takva skala stavlja projekat u rang poduhvata koji mogu uticati na regionalnu ekonomiju i industrijske kapacitete prerade.
Imerys planira proizvodnju 34.000 tona litijum-hidroksida godišnje do 2028. godine, što se navodi kao količina dovoljna za opremanje oko 700.000 vozila godišnje. Promocija projekta uključuje argument da bi poduhvat mogao doprineti cilju Francuske o proizvodnji “dva miliona električnih vozila u Francuskoj do 2030”. U isto vreme, ministar ekonomije Bruno Le Maire je naveo da bi projekat mogao “drastično smanjiti potrebu za uvozom litijuma”.
Finansijski obim poduhvata procenjuje se na oko 1 milijardu evra, raspoređen na ekstrakciju, preradu i transport mineralne sirovine. Plan predviđa izgradnju nove postrojenja za prečišćavanje radi izdvajanja litijuma iz granita, kao i renoviranje lokalne železničke stanice radi transporta “belog alkalnog metala” između dve lokacije. Ovakav raspored ulaganja ukazuje da projekat nije ograničen samo na kopanje, već zahteva i značajnu infrastrukturu prerade i logistike.
Promotori navode da bi projekat mogao stvoriti oko 1.000 direktnih i indirektnih radnih mesta, što je važan faktor za region čiji se ekonomski horizont vezuje za industrijske promene poslednjih decenija. Međutim, operativna realizacija zavisi od uslova koji proizilaze iz zaštite životne sredine i prihvatljivosti projekta među stanovništvom. U praksi, takvi faktori često određuju tempo dozvola i mogućnost modifikacija plana.
Beauvoir se nalazi u području bogatom biodiverzitetom, a kamenolom je smešten unutar šume Colettes od 2.000 hektara, koja je deo Natura 2000 režima zaštite. Područje se opisuje kao stanište nekih od najkvalitetnijih bukovih stabala i više ugroženih vrsta, što povećava regulatorni i tehnički teret procena uticaja. Zbog toga ekološki akteri imaju ranu ulogu u praćenju projekta od najave.
Ekoloski izabrani predstavnici iz regije Auvergne-Rhône-Alpes organizovali su posetu lokaciji mesec dana nakon objave projekta, uz argumente o ulozi litijuma u skladištenju obnovljive električne energije. Lokalne Zelene stranke ističu da bi rudnik na bivšem industrijskom lokalitetu mogao doprineti revitalizaciji regiona pogođenog deindustrijalizacijom, ali naglašavaju da postoje “crvene linije” koje nisu razrešene. Jedan od ključnih elemenata spora odnosi se na pitanje vode.
Anne Babian-Lhermet, zelena poslanica iz Regionalnog saveta za departman Alije, navela je da “mnogo toga još nije jasno”, posebno po pitanju vode, uz najavu pažljivog praćenja projekta. Ovakav stav ukazuje da će procene uticaja na vodne resurse biti centralne u raspravama o dozvolama i operativnim ograničenjima. U evropskim okvirima tranzicije to se uklapa sa zahtevima za aktivno javno učešće i poverenje.
Evropska komisija je u okviru Green Deala naglasila da su “aktivno javno učešće i poverenje javnosti” neophodni kako bi politike bile prihvaćene i funkcionisale. Istovremeno, projekti povezani sa energetskom tranzicijom mogu izazvati snažno lokalno protivljenje koje dovodi do kašnjenja ili čak otkazivanja pojedinih poduhvata. Beauvoir/EMILI slučaj pokazuje kako društvena saglasnost postaje operativno relevantna varijabla.
Nakon pet javnih sastanaka između novembra i decembra 2022. godine formirana su udruženja stanovnika koja traže odustajanje od projekta. Kolektiv “stopmines03” i udruženje “Préservons la forêt des Colettes” kontinuirano su objavljivali rizike po životnu sredinu koje vide kao posledicu rudarskih aktivnosti. Fokus njihovih argumenata odnosi se prvenstveno na vodu i uticaje na ekosisteme.
Protivnici navode rizik zagađenja voda u masivu Bosse, koji se često opisuje kao “rezervoar vode” regiona sa 350 registrovanih izvora. Procene udruženja govore da bi za rad rudnika bilo potrebno dva miliona kubnih metara vode, što odgovara godišnjoj potrošnji oko 26.000 stanovnika. Pored toga, ističe se da bi vađenje oko dva miliona tona kamena godišnje moglo povećati buku i vibracije, uz posledice po faunu, floru i lokalno stanovništvo.
U odgovorima stanovnicima Imerys je naveo da će sprovesti studije uticaja pre donošenja odluka o operativnim koracima. Ipak, protivljenje nije ostalo samo na nivou udruženja građana već je dobilo političku dimenziju kroz odluke lokalnih organa. Odbor opštine Saint-Bonnet-de-Rochefort glasao je protiv planova prenamene lokalne železničke stanice za transport litijuma.
Kako bi izbegao konfrontaciju i ispunio obaveze konsultovanja zajednica pogođenih projektom, Imerys se obratio Nacionalnoj komisiji za javne debate (CNDP) 13. jula. CNDP je odlučio da organizuje debatu o EMILI projektu naredne godine najduže četiri meseca, a nakon završetka izradiće se izveštaj sa argumentima javnosti koji će biti dostavljen nosiocu projekta. U slučaju potrebe projekt može biti izmenjen ili otkazan.
Pored Beauvoir/EMILI slučaja, dinamika dozvola i društvenog prihvatanja dobija širi značaj jer može uticati na buduće rudarske planove litijuma širom Francuske. U istom regionu kompanija Sudmines podnela je zahtev za dozvole za istraživanje litijuma i vodonika na teritorijama opština sa ciljem revitalizacije rudarske industrije radi podrške zelenoj i digitalnoj tranziciji. Međutim, lokalni otpor i dugi administrativni postupci predstavljaju potencijalnu prepreku realizaciji.
Gradonačelnik Parent-a Vincent Tourlonias izjavio je za France 3 Auvergne da se radi o “jasnom slučaju disfunkcije” službi države. On je naveo da prospekcioni dosije postoji od kraja 2022. godine i da su državni organi taj dosije proglasili validnim, dok su istovremeno održane konsultacije bez informisanja gradonačelnika opština Veyre-le-Comte, Coudes i Parent o relevantnim koracima postupka. Takav sled događaja dodatno otežava uspostavljanje poverenja između građana i lokalnih predstavnika.
Za nosioce rudarskih projekata to znači da tehnički parametri poput količina litijum-hidroksida ili planiranih ulaganja moraju biti praćeni jasnim odgovorima na pitanja vode, uticaja bioraznolikosti i društvene saglasnosti oko infrastrukture transporta. U Beauvoir/EMILI slučaju debata CNDP-a predstavlja formalni kanal kroz koji će argumenti javnosti biti pretočeni u dokumentaciju relevantnu za dalji tok projekta. Paralelni slučajevi istražnih dozvola pokazuju da administrativna transparentnost ostaje jednako važna kao sama procena resursa.
