Evropski lanac vrednosti za baterije za električna vozila suočava se sa pritiscima koji se direktno preliju na planove reciklaže i prerade. U tom kontekstu, BASF je najavio da će pauzirati izgradnju velike rafinerije za reciklažu baterija u Španiji, navodeći sporije usvajanje električnih vozila u Evropskoj uniji. Odluka je objavljena 26. jula, a kompanija je poručila da će projekat odložiti dok se ne poboljšaju tempo prodora EV i razvoj kapaciteta ćelija u Evropi.
Kašnjenje u potražnji i razvoju proizvodnih kapaciteta utiče na očekivani obim tokova otpadnih baterija, što je ključan ulaz za postrojenja za reciklažu. BASF-ova odluka dodatno naglašava da se industrija reciklaže oslanja na stabilan rast feedstock-a, odnosno materijala koji nastaje nakon upotrebe baterija. Kada se tempo tržišta uspori, ekonomska opravdanost velikih postrojenja postaje teže ostvariva.
Ova najava dolazi nakon ranijih operativnih i pravnih zastoja u lancu snabdevanja BASF-a. U februaru je sudska odluka naterala kompaniju da obustavi postrojenje za proizvodnju prekursorskih materijala za baterije u Harjavalti. Time su se istovremeno pojačali troškovni i vremenski rizici povezani sa razvojem i skaliranjem proizvodnje ključnih komponenti.
Pad cena metala za baterije dodatno je oslabilo investicionu signalizaciju u segmentu reciklaže. Kako troškovi rastu, a prihodi od otkupljenih frakcija i prerađenih proizvoda ostaju pod pritiskom, projekti postaju osetljiviji na kašnjenja u obimu tržišta. U takvom okruženju spominje se da su rastući troškovi pogodili planove Li-Cycle-a za postrojenje u Rochesteru u državi Njujork.
Širi evropski trend ka odlaganjima ili otkazivanjima fabrika baterija posledično smanjuje količine sirovine dostupne reciklerima. Više evropskih proizvođača suočilo se sa pomeranjima rokova ili prekidima planova prethodnih godina, što je rezultiralo manjim feedstock-om nego što se prvobitno očekivalo. Među projektima koji su završili bez realizacije navode se Italvolt i Britishvolt, dok su ACC postrojenja u Nemačkoj i Italiji stavljena na čekanje.
Čak i kada postoji kapacitet za mehaničko usitnjavanje baterija i dobijanje crnog masnog materijala, nedostatak operativnih kapaciteta za naknadnu preradu ostaje ograničavajući faktor. Evropa još nema dovoljno postrojenja koja mogu da procesiraju crnu masu do nivoa koji omogućava efikasno izdvajanje metala. Investicije u tehnologije post-procesiranja uglavnom su bile ograničene na pilot ili demonstracione pogone, uključujući BASF-ov prototip metalne rafinerije za reciklažu litijum-jonskih baterija u Schwarzheideu u Nemačkoj.
Na tržišnim uslovima posebno se vidi razlika između regiona kada je reč o otkupnim cenama crne mase. Prekomerna ponuda materijala u Evropi dovela je do nižih isplata po osnovu crne mase u odnosu na Aziju. Prema nedeljnim procenama Fastmarketsa od 24. jula, black mass payables u Evropi kretali su se na nivou 55–60% zvanične LME cene gotovog nikla i 55–60% cene kobalta standardnog kvaliteta, bez promene u odnosu na prethodnu nedelju.
U jugoistočnoj Aziji otkupni nivoi bili su nešto viši, na 66–70% odgovarajućih cena, ali uz pad od 1–2 procentna poena u odnosu na nedelju ranije. Ovakva struktura cena ukazuje da geografska raspodela potražnje i preradnih kapaciteta utiče na tokove materijala i ekonomiku reciklaže. Za projekte poput BASF-ove rafinerije to znači da planirani ulazni tokovi moraju biti usklađeni sa realnim tržišnim signalima o količinama i vrednosti.
BASF-ovo odlaganje projekta u Španiji tako postaje još jedan pokazatelj kako tempo EV usvajanja i razvoj proizvodnih kapaciteta ćelija direktno oblikuju odluke o skaliranju reciklažne infrastrukture. Istovremeno, pravni zastoji poput obustave Harjavalte pogona i pritisci cena metala pojačavaju oprez industrije prema velikim kapitalnim programima. U Evropi, gde postoje delimični kapaciteti za usitnjavanje baterija, ali manjak operativne prerade crne mase ostaje vidljiv kroz dominaciju pilot-demonstracionih rešenja, vremenski prozori za komercijalnu stabilnost ostaju usko definisani.
