Evropska rasprava o bezbednosti sirovina dugo je bila usmerena na rizike koji dolaze iz Kine, ali se u istom lancu vrednosti pojavljuje novi faktor. Kako Sjedinjene Američke Države ubrzavaju izgradnju kapaciteta za preradu retkih zemalja, industriji u Evropi raste zabrinutost da bi se strukturalna zavisnost mogla preusmeriti na drugu geografsku tačku. U fokusu su srednjoročne i dugoročne faze lanca, posebno razdvajanje, proizvodnja metala i izrada trajnih magneta.
U SAD-u se pristup zasniva na ponovnoj izgradnji lanca snabdevanja „od osnove“, uz ulaganja u separacione pogone, linije za metalnu proizvodnju i kapacitete za proizvodnju magneta. Ključni instrumenti politike uključuju Defense Production Act i podsticaje kroz Inflation Reduction Act, koji su pokrenuli značajna privatna ulaganja. Rezultat je brzo formiranje industrijskog ekosistema duž vrednosnog lanca, sa potencijalom da se kapaciteti ugovaraju kroz dugoročne aranžmane.
Evropski kontekst ostaje opterećen sporijim odobravanjima projekata, fragmentiranom političkom koordinacijom između država članica i dugotrajnim problemima finansiranja. Ova kombinacija usporava razvoj srednjorazinskih kapaciteta koji su potrebni da bi se domaći ili regionalni ulazni materijali pretvarali u gotove komponente. U praksi, jaz u „midstream“ segmentu može postati odlučujući kada potražnja za ključnim elementima poraste.
Rizik nije samo geografski, već i ugovorni: ako američki pogoni nude povoljnije uslove dugoročnog otkupa (ofotake), evropski proizvođači mogu biti primorani da feedstock šalju preko Atlantika pre nego što se vrati kao prerađeni materijal ili magnet. Takav model smanjuje mogućnost Evrope da oblikuje cenu i obezbedi kontinuitet snabdevanja kroz sopstvene industrijske politike. Iako je geopolitička osetljivost drugačija nego kod zavisnosti od Kine, strateška autonomija ostaje ograničena kada se ključne faze lanca vrednosti odvijaju van regiona.
Retke zemlje i trajni magneti imaju direktnu primenu u odbrambenim sistemima, vetroturbinama, pogonima električnih vozila, robotici i visokoperformance elektronici. Zbog toga svaka promena u dostupnosti prerađenih materijala utiče na planiranje proizvodnje u više industrijskih sektora istovremeno. Ako ulazni materijali iz Evrope moraju prvo da prođu kroz američku preradu pre nego što se vrate kao finalni proizvodi, Evropa rizikuje da ostane periferni učesnik u delu lanca koji je centralan za energetsku tranziciju i industrijsku konkurentnost.
Da bi se smanjila ranjivost, naglasak se prebacuje na jačanje srednjorazinskih kapaciteta u Evropi. U tekstu se navode projekti koji su u razvoju u Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj i nordijskom regionu, ali obim tih inicijativa nije usklađen sa rastućim potrebama za neodimom (neodymium), prazeodimom (praseodymium), disprozijumom (dysprosium) i terbiumom (terbium). Ovaj nesklad između planiranih kapaciteta i očekivane potražnje predstavlja operativni rizik za proizvođače koji zavise od stabilnog snabdevanja magnetnim materijalima.
U tom smislu, kao uslovi za „pravu“ autonomiju izdvajaju se koordinisano javno finansiranje radi smanjenja rizika privatnim investitorima. Takođe se pominje potreba za bržim i jasnijim okvirima za izdavanje dozvola širom država članica, kako bi projekti mogli da napreduju bez zastoja. Dodatno, navode se dugoročne garancije otkupa koje bi omogućile domaćim prerađivačima da skaliraju proizvodnju uz predvidivost potražnje.
Treći element koji se ističe odnosi se na integraciju rudarskih projekata sa evropskom rafinacijom i proizvodnjom magneta. Ideja je da ulazni tokovi iz istraživanja i eksploatacije budu povezani sa lokalnim kapacitetima prerade i proizvodnje komponenti, umesto da postanu ulaz za inostrani „gatekeeping“ u kritičnom segmentu lanca vrednosti. U odsustvu takve integracije, čak i postojanje resursa može ostati nedovoljno ako nedostaju srednjorazinski koraci koji pretvaraju sirovinu u industrijski upotrebljiv proizvod.
Kada se globalni pejzaž retkih zemalja menja brže nego što se evropska infrastruktura prilagođava, transatlantska neravnoteža može dobiti trajniji karakter kroz ugovorne odnose i raspodelu kapaciteta. U tom okviru, pitanje ko kontroliše separaciju, metalnu proizvodnju i magnetnu industriju postaje merilo strateške pozicije regiona. Za evropske aktere to znači da dinamika američkih investicija može direktno uticati na dostupnost prerađenih materijala za sektore koji koriste neodim, prazeodim, disprozijum i terbium.
