Supported byElevatePR Digital
Supported byspot_img
RudarstvoAfrički izvori grafita i uranijuma okaljani sukobom

Afrički izvori grafita i uranijuma okaljani sukobom

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Rizik je jedan od najvažnijih faktora koji treba uzeti u obzir pri odlučivanju da li investirati u rudarenje.
Ovde je politička i ekonomska stabilnost zemlje domaćina upitna, a nagle promene u poslovnom okruženju mogu negativno uticati na profit ili vrednost imovine kompanije.
Vlade mogu stati na put napretku rudara sprovođenjem agende protiv rudarstva i/ili smišljanjem novih načina da se rudarska industrija pogodi većim porezima.
Neki su otišli ​​dalje od oporezivanja u dobijanju više od rudarskog sektora sa talasom zahteva kao što su obavezno obogaćivanje (gde se ruda prerađuje lokalno, a ne izvozi sirova), ograničenja izvoza i povećano vlasništvo države nad rudnicima.
Druga strana rizika zemlje je direktnija. To je pretnja sa kojom se kompanije i njihovi zaposleni suočavaju zbog građanskih nemira. Rudarske i naftne i gasne kompanije su često na meti jer nude nepokretnu imovinu koja se može zapleniti i koristiti kao moneta za pregovaranje. Zaposleni u ovim firmama ponekad bivaju kidnapovani i držani radi otkupnine, što je još jedan izvor prihoda za pobunjeničke grupe koje žele da destabilizuju status kvo.
Ovde identifikujemo dve zemlje, obe u Africi, obe bogate prirodnim resursima, koje su ušle u zamku građanskih sukoba koji prete da ugroze rudarstvo i razvoj resursa.
Oni su takođe postali poprište proksi ratova koje finansiraju i vode strani entiteti poput ISIS-a i ruske plaćeničke grupe Vagner.

Niger

Niger bez izlaza na more, koji se nalazi u severno-centralnoj Africi, okružen je Alžirom i Libijom na severu, Čadom na istoku, Nigerijom na jugu i Burkinom Faso i Malijem na zapadu.
Niger je sedmi po veličini proizvođač i jedan od glavnih izvoznika uranijuma u Evropu. Francuska, bivši kolonijalni vladar zemlje, glavni je uvoznik nigerijskog uranijuma, koji pomaže u pogonu francuske nuklearne industrije.

Supported by

Prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji, dva rudnika uranijuma u ​​Nigeru obezbeđuju oko 5% globalne proizvodnje ruda iz afričkih ruda uranijuma najvišeg kvaliteta. U 2021, nešto manje od četvrtine (24%) uvoza uranijuma u ​​EU dolazilo je iz Nigera, ističući Kazahstan i Rusiju kao vodeći izvor SAD u trgovinskom bloku.
Rudnici Somak i Comair su u većinskom vlasništvu francuskog nuklearnog giganta Orano (ranije Areva), dok je treća operacija, Somina, zajedničko ulaganje kineskih kompanija i vlade Nigera.
Dok je francuski Orano decenijama tiho kopao uranijum u Nigeru, tek 2003. godine ta zemlja je stavljena u centar pažnje međunarodne zajednice. Kratak obaveštajni izveštaj o tome da je Irak kupio 500 tona nigerijskog žutog kolača bio je deo američkog slučaja za pokretanje invazije na Irak.
Dvadeset godina kasnije, zemlju ponovo udaraju globalne sile, ovog puta kao rezultat vojnog udara od 26. jula koji je zbacio njenog predsednika i demokratski izabranu vladu.
Hiljade demonstranata, kako se izveštava, izašlo je na ulice glavnog grada Nigera,Nijameja, a mnogi su nosili ruske zastave i uzvikivali podršku predsedniku Vladimiru Putinu.
Oni okrivljuju Francusku što nije u stanju da upravlja džihadističkim grupama povezanim sa Al-Kaidom i Islamskom državom, i vide da prazninu popunjava ruska Wagner grupa, aktivna u nekoliko afričkih zemalja, uključujući Centralnoafričku Republiku i Mali.

Mozambik

ISIS i grupa Wagner takođe su bili aktivni u Mozambiku, koji se nalazi na istočnoj obali Afrike. Zemlja je bila drugi najveći proizvođač grafita u svetu 2022. godine, sa 14% proizvodnje, drugi najveći proizvođači su Kina, Brazil i Madagaskar. Australijska kompanija Sirah Resources otvorila je tamo svoj rudnik Balama 2018.
Prema GlobalData-u, izvoz grafita iz Mozambika porastao je za 106% prošle godine, pri čemu je najveći udeo isporučen u Kinu.
Međutim, većina grafita u zemlji nalazi se u Kabo Delgadu, severnoj provinciji koja je pogođena političkim nasiljem. Prema S&P Globalu, napadi milicija u regionu doveli su do zatvaranja rudnika u Balami, sa samo 72.000 tona proizvodnje u 2021. godini, u poređenju sa 100.000 tona u 2018. i 153.000 tona u 2019.

Lokalni medijski izvor potvrđuje da je Sirah Resources (ASKS:SIR, TC:SIAFF),
kompanija na berzi u Australiji, bila jedna od rudarskih kompanija na čije poslovanje je uticao oružani sukob u Kabo Delgadu. U junu 2022. Klub Mozambika je izvestio da je lanac snabdevanja privremeno obustavljen zbog napada u blizini puta na koji se grafit isporučuje. U novembru je rudnik morao da se evakuiše zbog nasilja u toj oblasti.


Zaključak

Niger i Mozambik su dva primera zemalja u kojima se prirodni resursi, u ovim slučajevima uranijum i grafit, koriste kao aduti u lokalnim sukobima koje podržavaju moćne spoljne zemlje.
U Nigeru je vojna hunta zapretila obustavom izvoza uranijuma u ​​Francusku.
Neizvesnost slabi rešenost evropskih zemalja da uvedu sankcije ruskom uranijumu, takođe velikom dobavljaču nuklearnog goriva za EU.
Ruska grupa Wagner je sugerisala da je bolje opremljena da se nosi sa islamskim
pobunjenicima u Nigeru od vlade i bivšeg kolonijalnog nadzornika zemlje, Francuske.
Ovo bi moglo dodatno potkopati napore Zapada da kontroliše islamski ekstremizam u Africi, napore koji su značajno narušeni kada su Sjedinjene Države napustile Avganistan 2021. godine.
U Mozambiku, političko nasilje u provinciji Kabo Delgado već je dovelo do zatvaranja Balama, jednog od najvažnijih rudnika grafita u zemlji. Vojsku Mozambika očigledno podržavaju borci Wagner grupe, sa vojnom opremom, uključujući topove i helikoptere, koje je obezbedila ruska vlada.

Ipak, američka vlada želi da uključi Mozambik u svoje partnerstvo za bezbednost
minerala i rizikuje preko 325 miliona dolara za izgradnju fabrike za preradu grafita u Luizijani koristeći sirovine iz rudnika Balama kompanije Sirah Resources.
Poput Nigera, Mozambik je zmijsko gnezdo islamskog ekstremizma. To je takođe
plodno tlo za Rusiju, koja želi da proširi svoj uticaj u Africi, i za Wagnerovu grupu, koja pristup prirodnim resursima u zamenu za vojnu pomoć vidi kao moćnu naknadu.
Ruske državne kompanije već su pokazale interesovanje za prirodni gas i dijamante Mozambika, da li bi grafit mogao biti sledeći?
Da li je bavljenje Nigerom i Mozambikom, i njihovom komplikovanom glumačkom
postavom, zaista bolje nego zavisiti od Kine za ključne minerale ili Rusije za energiju?
Verovatno je to još jedan dobar slučaj za razvoj rudnika upravo ovde u Severnoj
Americi.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Povezani članci

Saradnja Ascend Elements-a i Elemental Strategic Metals-a u recikliranju baterija električnih vozila u Evropi

Američka firma Ascend Elements i Elemental Strategic Metals iz Poljske osnovali su AE Elemental, zajedničko preduzeće za recikliranje baterija za električna vozila. Pored  postrojenja u Poljskoj, u planu je još jedno u Nemačkoj. Iako kompanije nisu otkrile tačne cifre...

Altilium i Talga uspostavljaju partnerstvo kako bi unapredili proizvodnju baterijskih anoda u Velikoj Britaniji

Altilium i Talga Group Ltd nedavno su predstavili zajednički cilj koji podrazumeva unapređenje proizvodnje baterijskih anoda u Velikoj Britaniji. Njihovo zajedničko ulaganje nastoji da transformiše proces recikliranja grafita iz EV baterija kako bi se kasnije ponovo upotrebio u anodama...

Ministri privreda Francuske, Italije i Nemačke razgovarali o unapređenju saradnje i snabdevanju sirovinama

Ministri privrede Francuske, Italije i Nemačke sastali su se na trilateralnom sastanku u Meudonu u blizini Pariza. Tom prilikom su izrazili svoju posvećenost jačanju konkurentnosti i strateške autonomije Evrope. Bruno Le Maire, Adolfo Urso i Robert Habeck naglasili su...
error: Content is protected !!