Evropska industrija baterija ubrzava ulaganja u proizvodnju ćelija, ali lanac snabdevanja materijalima ostaje oslonjen na uvoz obrađenih hemikalija i međuproizvoda. Ta neravnoteža je posebno vidljiva kod litijum- gvožđe-fosfat (LFP) hemije, gde Kina drži dominantnu poziciju u proizvodnji katodnih materijala i u više faza obrade. U praksi, rizik se prenosi sa sklapanja ćelija na dostupnost prekursora i procesnih ulaza.
U tom kontekstu, finska kompanija Kemira započela je pilot proizvodnju fosfata gvožđa u svom postrojenju u Helsingborgu, Švedska. Projekat je usmeren na razvoj ključnog prekursora koji se koristi za izradu LFP katodnog aktivnog materijala. Pilotna faza treba da omogući kvalifikaciju proizvoda kod kupaca i testiranje procesa u relevantnim uslovima.
Prema informacijama kompanije, cilj postrojenja u Helsingborgu je da proizvede veće količine fosfata gvožđa namenjene ispitivanjima kod kupaca. Istovremeno, pilot treba da generiše operativne podatke koji bi mogli da podrže odluku o budućoj proizvodnji na komercijalnom nivou. Kemira navodi da bi sledeća faza zavisila od ishoda kvalifikacije kupaca, komercijalne tražnje i performansi procesa tokom pilotiranja.
Fosfat gvožđa je prekursor za proizvodnju litijum- gvožđe-fosfat (LFP) katodnog aktivnog materijala. Kemira ističe nameru da postane jedan od prvih evropskih proizvođača fokusiranih na snabdevanje zapadnih tržišta fosfatom gvožđa. Takav profil dobavljača ima značaj jer se kontrola kvaliteta, sledljivosti i logistike često vezuje upravo za rane faze lanca vrednosti.
Rast LFP baterija već se odražava na tržišnim segmentima električnih vozila i stacionarnog skladištenja energije. Hemija LFP generalno koristi jeftinije sirovine u odnosu na nikl- bogate alternative i ne zahteva nikal ili kobalt. Potražnja za LFP ćelijama raste i u mrežnim aplikacijama gde su trošak, ciklična stabilnost i bezbednost važniji od maksimalne energetske gustine.
Zbog toga se evropski izazov ne svodi samo na kapacitete za sklapanje ćelija, već obuhvata izgradnju domaće proizvodnje prekursora, katodnih aktivnih materijala i drugih međuproizvoda. Pilot Kemire pozicioniran je upravo u toj karici lanca snabdevanja koja prethodi katodnoj proizvodnji. Razvoj takođe treba da se uklopi u širi skup planiranih evropskih ulaganja usmerenih na industrijsku proizvodnju katodnog aktivnog materijala.
Ukoliko bi se komercijalni kapaciteti nastavili nakon pilotne faze, lokacija u Helsingborgu mogla bi da postane deo šire evropske mreže snabdevanja materijalima za baterije. Ta mreža bi povezivala proizvodnju prekursora sa razvojem LFP katodnih kapaciteta i kasnijom proizvodnjom ćelija. U takvom scenariju, domaći izvor fosfata gvožđa mogao bi smanjiti oslanjanje evropskih proizvođača na uvezene prekursorsku sirovinu.
Istovremeno, ekonomika buduće proizvodnje ostaje vezana za sposobnost evropskih postrojenja da konkurišu po troškovima. Kina ima prednost kroz velike integrisane lance snabdevanja i uspostavljene kapacitete obrade, dok evropski projekti nose više troškove energije, rada i kapitala. Zbog toga se kao ključni faktor pojavljuju dugoročne obaveze kupaca koje bi mogle da odrede finansiranje komercijalnih kapaciteta.
Kemira planira procenu rezultata testiranja kod kupaca kako bi utvrdila da li postoji dovoljno vezujuće interesovanje za punu investiciju u Helsingborgu. Ishod te procene trebalo bi da bude odlučujući korak ka eventualnoj tranziciji sa pilot-proizvodnje na komercijalni nivo. U međuvremenu, pilotna faza služi kao operativna osnova za razumevanje performansi procesa i usklađenosti proizvoda sa zahtevima kupaca.
