Ubrzanje prelaska projekata iz izgradnje u operativnu fazu postaje ključna tema za rudarstvo jugoistočne Evrope, gde se istovremeno testiraju kapaciteti prerade, stabilnost oporavka i tempo podzemne eksploatacije. DPM Metals je objavio da je rudnik Vareš u Bosni i Hercegovini prešao u komercijalnu proizvodnju, čime je dobio novo operativno uporište u regionu. Istovremeno, Eldorado Gold približava se sopstvenim proizvodnim prekretnicama na projektu Skouries u severnoj Grčkoj.
Kompanija je proglasila komercijalnu proizvodnju nakon što je postrojenje za preradu u Varešu ostvarilo prosečan protok i oporavak iznad 60% projektovanog kapaciteta tokom 30 uzastopnih dana. Od tada je dnevni protok dostigao približno 72% projektovanog kapaciteta. DPM planira da do kraja 2026. dostigne punu stopu prerade od oko 850.000 tona rude godišnje, što predstavlja merilo za prelazak sa faze integracije na operativne performanse.
Vareš proizvodi srebro, olovo, cink i zlato, pa je značajan i kao izvor i plemenitih i baznih metala za portfelj DPM-a. U kontekstu Bosne i Hercegovine, gde su velika industrijska ulaganja u rudarstvu relativno ograničena, operativni status projekta otvara prostor za zapošljavanje, ugovaranje radova i potražnju za infrastrukturnim uslugama. Kompanija očekuje da će se efekti odraziti i na izvozne prihode kroz izlaz koncentrata.
Za finansijsku sliku portfelja, DPM navodi da Vareš treba da doprinese gornjoj granici smernica za 2026. godinu od 105.000 do 130.000 unci zlata ekvivalenta. U praksi, brzina dostizanja planiranih ekonomskih parametara zavisi od više operativnih pokazatelja: tempa razvoja podzemlja, nivoa oporavka u preradi, kapaciteta postrojenja i troškova rada. Posebno mesto u ramp-upu ima ulaganje u infrastrukturu za paste-backfill i upravljanje jalovinom, koje treba da podrži stabilnost procesa tokom povećanja obima.
Vareš je takođe važan jer je projekat prošao kroz ubrzani korporativni ciklus pre nego što je dostigao komercijalnu fazu. DPM je završio akviziciju Adriatic Metals i Vareš operacije u septembru 2025. godine, a zatim se fokus pomerio sa integracije i puštanja u rad na dokazivanje operativne discipline. Prelaz iz commissioning režima u komercijalnu proizvodnju sada se meri kroz održavanje stabilnog protoka i oporavka tokom dužeg perioda.
Paralelno sa Varešom, Skouries kod Eldorado Gold-a predstavlja drugi primer regionalnog napretka ka proizvodnji bakar–zlato koncentrata. Projekat je bio oko 97% završen krajem juna 2026. godine, dok je prvo drobljenje rude zabeleženo u julu. Eldorado cilja na prvo dobijanje koncentrata bakar–zlato u trećem kvartalu 2026, a zatim komercijalnu proizvodnju u četvrtom kvartalu.
Skouries se procenjuje kao investicija od približno 1,315 milijardi američkih dolara, pri čemu je oko 1,27 milijardi već investirano zaključno sa krajem juna 2026. godine. Finansijski paket projekta iznosi oko 740 miliona evra i navodi se da je u potpunosti povučen. Očekivani život rudnika je oko 20 godina, uz prosečnu godišnju proizvodnju od približno 140.000 unci zlata i oko 67 miliona funti bakra.
U strateškom smislu, bakar iz Skouriesa dobija dodatni značaj jer evropski industrijski lanci traže pouzdanije izvore metala potrebnih za elektrifikaciju i infrastrukturu za energetiku, kao i za električna vozila i podatkovne centre. Ipak, ključni operativni test ostaje prelazak sa probnog rada na stabilan komercijalni output nakon puštanja opreme u rad. Tempo stabilizacije proizvodnje određivaće kada projekat počinje da generiše povrat na kapital uložen kroz finansiranje.
Zajednički napredak Vareša i Skouriesa ukazuje na to da jugoistočna Evropa ulazi u novu fazu rudarstva gde projekti sve češće prelaze pragove koji su vezani za performanse postrojenja i održivost eksploatacije. Za Vareš su presudni kontinuirani pokazatelji protoka i oporavka uz rast podzemne proizvodnje do ciljanih 850.000 tona godišnje prerade do kraja 2026. godine. Za Skouries dominira pitanje koliko brzo će commissioning preći u stabilan režim rada koji omogućava planirani ritam isporuka koncentrata.
Kako se oba projekta približavaju operativnim prekretnicama, njihov učinak na regionalnu ponudu baznih i plemenitih metala biće vezan za sposobnost da se ostvare projektovani parametri kroz ramp-up fazu. U Bosni i Hercegovini to se direktno vezuje za tempo podzemnog razvoja, oporavak u preradi i upravljanje jalovinom tokom povećanja obima rada. U Grčkoj se slična dinamika ogleda kroz završetak puštanja opreme u rad i prelazak na komercijalnu proizvodnju prema planiranim rokovima.
