Litijum kao sirovina za baterije i elektrifikaciju sve više ulazi u fokus evropskih dobavljačkih lanaca, dok istovremeno raste i regulatorni pritisak na rudarske projekte u pogledu društvene licence i upravljanja uticajima na životnu sredinu. U tom kontekstu, švajcarsko-kanadski projekti u Bosni i Hercegovini postaju relevantni i za industrijske kupce koji traže kontinuitet snabdevanja. Posebno pitanje ostaje kako će se uskladiti planovi proizvođača sa lokalnim protivljenjem istražnim aktivnostima.
Švajcarska kompanija Arcor i kanadska kompanija Rock Tech potpisale su sporazum o partnerstvu koji predviđa distribuciju litijuma iz područja Lopare u Bosni i Hercegovini, uz tvrdnje da bi taj tok materijala mogao da se plasira prema grupi Mercedes-Benz. Prema najavama, plan je da se litijum-karbonat vadi u Arkorovom rudarskom području u Lopareu, a zatim da Rock Tech vrši konverziju u litijum-hidroksid. U komunikaciji se navodi da bi proizvod trebalo da bude označen kao “Made in Germany”, što je povezano sa planiranom industrijskom preradom van Bosne i Hercegovine.
Rock Tech istovremeno gradi prvu fabriku u Nemačkoj namenjenu proizvodnji litijum-hidroksida za industriju baterija i automobila, sa rokom od 2026. godine. Operativna dinamika projekta zavisi od toga kada će sirovina iz Lopara moći da se obezbedi na stabilan način i pod kojim uslovima. U najavama kompanije ističe se da su već potpisani ugovori o prodaji sa grupom Mercedes-Benz, što dodatno pojašnjava komercijalni značaj planiranog lanca vrednosti.
Arcor projekt vodi kroz istražnu fazu koja traje od 2018. godine, a potvrđeni su resursi litijum-karbonata kao i prateće mineralne komponente. Pored litijuma, navodi se prisustvo bora, kalijum-sulfata i magnezijum-sulfata na nalazištu u blizini Lopara. Prema izjavi Nikolasa Trenda, predsednika uprave Arcor-a, lokacija je ocenjena kao jedinstvena po veličini i geološkoj strukturi.
Procene za područje Lopara obuhvataju oko 1,5 miliona tona litijum-karbonat ekvivalenta, zatim 14 miliona tona bora, 35 miliona tona kalijum-sulfata i 94 miliona tona magnezijum-sulfata. Ovi brojevi su ključni za razumevanje potencijalnog obima sirovinske osnove koja bi mogla da podrži preradu u narednim godinama. Istovremeno, takva struktura resursa otvara pitanje kako će se tehnološki i tržišno vrednovati pojedine komponente u odnosu na primarni cilj snabdevanja litijumom.
Društveni rizik projekta ostaje centralan faktor za vremenski raspored aktivnosti. Lokalna opštinska zajednica i javnost protive se rudarskim aktivnostima i istraživanju u području Lopara, zbog čega je neizvesno kako će švajcarski i kanadski partneri nastaviti dalje korake. U takvim okolnostima, operativni planovi zavise od ishoda dijaloga sa zajednicom i od sposobnosti da se obezbede uslovi za nastavak rada.
Pored pitanja pristupa lokaciji, dodatna dimenzija odnosi se na očekivanja kupaca u pogledu ESG kriterijuma vezanih za poreklo materijala. Kako je projekat povezan sa dobavljačkim lancem koji uključuje Mercedes-Benz grupu, postavlja se pitanje kako bi akcionari i relevantne interne politike mogli reagovati na reputacione i društvene aspekte lokacije eksploatacije. Udeo takvih faktora može uticati na tempo realizacije, ali i na način na koji se ugovorni odnosi operacionalizuju tokom vremena.
Za sada je fokus na tome da li će Arcorova rudarska aktivnost u Loparu moći da pređe iz istražne faze ka stabilnoj proizvodnji litijum-karbonata, uz paralelnu pripremu Rock Tech-ove prerade u Nemačkoj do 2026. godine. Veza između izvora sirovine u Bosni i Hercegovini i kapaciteta konverzije u Nemačkoj predstavlja kritičnu tačku celog lanca vrednosti. Dok su resursne procene predstavljene kao osnova za buduće količine, društveno protivljenje ostaje varijabla koja može promeniti dinamiku projekta.
