Evropska unija priprema regulatorni okvir koji treba da obezbedi stabilnije snabdevanje mineralima ključnim za zelenu i digitalnu tranziciju, uz cilj smanjenja oslanjanja na Kinu. Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act, CRMA) trebalo bi da stupi na snagu početkom naredne godine nakon što dobije konačno odobrenje ovog meseca. U fokusu su materijali koji su vezani za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina i drugih proizvoda za koje EU planira širenje domaće industrijske baze.
CRMA je zamišljen tako da Evropu pozicionira kao proizvodnu osnovu za tehnologije povezane sa energetskom transformacijom, uključujući lance vrednosti za električne komponente i materijale ugrađene u njih. Istovremeno, zakon treba da smanji rizik prekida u snabdevanju sirovinama koje su izložene poremećajima na globalnom tržištu. To se posebno odnosi na materijale kod kojih postoji izražena koncentracija prerade i proizvodnje u pojedinim jurisdikcijama.
U okviru akta EU je identifikovala listu od 34 kritične sirovine važne za ekonomiju bloka, uz procenu rizika od poremećaja u snabdevanju. Od tog skupa, 17 materijala je označeno kao „strateško“ zbog kombinacije značaja za EU i neusklađenosti globalne potražnje i ponude. Među strateškim sirovinama nalaze se bazni metali aluminijum, bakar i nikl, kao i baterijski materijal litijum te retke zemlje.
Retke zemlje imaju ulogu u trajnim magnetima koji se koriste u vetroturbinama i u električnim vozilima. CRMA time direktno povezuje industrijske ciljeve sa dostupnošću materijala koji ulaze u ključne komponente energetskih i transportnih tehnologija. Lista strateških materijala nalazi se u finalnom tekstu na strani 135.
Regulatorna logika CRMA zasniva se na lekcijama iz perioda pandemije COVID-19, kada je došlo do zastoja u lancima snabdevanja osnovnom robom. Dodatni pritisak usledio je nakon invazije Rusije na Ukrajinu, kada je Moskva obustavila isporuke prirodnog gasa. Za kritične sirovine EU je posebno zavisna od Kine, koja dominira preradom ključnih materijala.
Podaci o koncentraciji ukazuju na to da Kina pokriva oko 90% ukupne proizvodnje retkih zemalja i oko 60% litijuma. Takva struktura tržišta povećava ranjivost evropskih industrija kada dođe do trgovinskih ili izvozniih ograničenja. U ovoj godini zabeležena su ograničenja izvoza galijuma, germanijuma i grafita, koji se nalaze na listi strateških sirovina EU.
Strategija „de-riskinga“ usmerena je na smanjenje zavisnosti od kineskih tokova za materijale koji su relevantni za energetske tehnologije i digitalnu infrastrukturu. CRMA uvodi kvantifikovane ciljeve za 17 strateških sirovina, čime se pokušava prevesti politički prioritet u merljive obaveze. Prema okviru zakona, EU treba da rudari najmanje 10% svojih godišnjih potreba do 2030. godine.
Pored rudarstva, zakon postavlja ciljeve za cirkularnost resursa: reciklaža treba da pokrije 25% potreba, dok obrada treba da dostigne 40% potreba EU. Dodatno ograničenje odnosi se na koncentraciju izvora: nijedan pojedinačni treći dobavljač ne sme da obezbedi više od 65% godišnjih potreba EU. Ovi pragovi su relevantni za proizvođače opreme i industrije koje zavise od stabilnih inputa.
CRMA predviđa mehanizam priznavanja projekata kao „strateških“, što utiče na njihov regulatorni tretman i prioritetnost u procedurama. Inicijatori projekata mogu podneti zahtev za status strateškog projekta, a odluku donosi odbor Evropske komisije zajedno sa predstavnicima država članica koji se sastaju svaka tri meseca. Time se uvodi periodičan proces odlučivanja umesto ad hoc pristupa.
Zakon ne obezbeđuje dodatna finansijska sredstva, ali postavlja vremenske okvire unutar kojih strateški projekti treba da obezbede dozvole. Maksimalni rokovi predviđeni su za projekte prerade i reciklaže do 15 meseci, dok je za rudarske projekte predviđen rok do 27 meseci. U tim periodima nisu uključene procene uticaja na životnu sredinu, ali jesu javne konsultacije potrebne za takve procene.
Operativna implementacija zahteva koordinaciju na nivou država članica: EU traži da svaka zemlja odredi jedinstvenu kontakt-tačku za obradu zahteva za dozvole. Strateški projekti dobijaju status prioriteta u tim procedurama, što može uticati na tempo razvoja kapaciteta prerade i izvora sirovina. Paralelno s tim, države članice treba da razviju nacionalne programe istraživanja geoloških resursa.
Za velike kompanije iz sektora izloženih potencijalnim nestašicama strateških sirovina uvedena je obaveza redovnih procena rizika. To se odnosi na proizvođače baterija ili avio-industriju, kao i na subjekte uključene u skladištenje podataka gde su određeni materijali kritični za tehnološke lance vrednosti. Takav pristup ima cilj da upravljanje nabavkom bude zasnovano na kontinuiranom praćenju ranjivosti tržišta.
CRMA je predstavljen zajedno sa Net Zero Industry Act (NZIA), kao odgovor na američki Inflation Reduction Act koji obezbeđuje 369 milijardi dolara zelenih subvencija. U EU postoji zabrinutost da bi takvi podsticaji mogli navesti kompanije da premeštaju aktivnosti u Severnu Ameriku. NZIA postavlja referentnu vrednost prema kojoj bi evropski proizvođači trebalo da do 2030. godine proizvode 40% godišnjih potreba EU za proizvodima čiste tehnologije.
Kategorije obuhvataju sisteme solarne energije i vetra, baterijsko skladištenje i gorivne ćelije. U kontekstu globalne proizvodnje navodi se da danas oko 90% solarnih panela i wafers dolazi iz Kine, što dodatno pojačava pitanje zavisnosti od pojedinih dobavljača. NZIA takođe uvodi cilj dostizanja 50 miliona tona godišnjeg kapaciteta skladištenja ugljen-dioksida do 2030.
Kao i CRMA, NZIA uključuje mehanizme strateških projekata, jedinstvene kontakt-tačke u državama članicama i ubrzane procedure izdavanja dozvola. Predviđeni maksimalni rokovi kreću se između devet i 18 meseci, čime se nastoji skratiti vreme od planiranja do operativnog statusa projekata u lancu čiste tehnologije. Zajednički regulatorni pristup ukazuje na to da EU istovremeno tretira sirovine i proizvodnju opreme kao međusobno povezane elemente tranzicije.
Uvođenje CRMA početkom naredne godine predstavlja korak ka formalizovanju ciljeva rudarstva, prerade i reciklaže za 17 strateških sirovina pod strožim pravilima o koncentraciji izvora. Istovremeno se uvode rokovi za dozvole kroz prioritetni tretman strateških projekata i standardizaciju kontakt tačaka unutar država članica. Na taj način regulatorni okvir nastoji da smanji rizike prekida snabdevanja koji proizlaze iz geografske koncentracije prerade ključnih materijala.
