Evropski parlament je dao zeleno svetlo za novi regulatorni okvir kojim se nastoji povećati izdvajanje i obezbediti veća dostupnost kritičnih sirovina u Evropskoj uniji. Ove materije su ključne za lance vrednosti povezane sa električnim vozilima, solarnim panelima i pametnim telefonima, ali i za šire ciljeve zelene i digitalne transformacije. U praksi, zakon uvodi mehanizme koji treba da skrate i standardizuju administrativne korake za projekte od strateškog značaja.
Predlog se oslanja na ideju da se strateški rudarski i prerađivački kapaciteti, kao i aktivnosti reciklaže, mogu brže realizovati uz jasnije rokove i koordinaciju nadležnih institucija. Prema usvojenom pristupu, postupci odobravanja trebalo bi da budu „brži i jednostavniji“, uz ekonomsku podršku koja obezbeđuje izvesniji planirani okvir za kompanije. Time se menja dinamika projektovanja, jer se naglasak prebacuje sa dugotrajnih procedura na predvidivost odlučivanja.
U obrazloženju zakonodavnog paketa istaknuto je da će se kroz ciljane podsticaje obezbediti sigurnost u planiranju privatnim investitorima. Predviđeni su takozvani jedinstveni kontaktni punktovi za kompanije, kao i ubrzani postupci autorizacije sa definisanim rokovima za nacionalne organe. Nicola Beer, vodeća poslanica (Lead MEP), navela je da je reč o industrijskoj politici usmerenoj na bezbedno i održivo snabdevanje sirovinama u Evropi.
Politički kontekst zakona vezuje se za rast potražnje izazvanog prelaskom na obnovljivu energiju i ubrzanom digitalizacijom ekonomija. Potrebe za materijalima ugrađenim u električne automobile, vetroenergetske sisteme i potrošačku elektroniku trebalo bi da rastu u narednim godinama. Istovremeno, zakonodavni pristup tretira kritične sirovine kao element ekonomske otpornosti, tehnološkog položaja i strateške autonomije EU.
Za rudarske kompanije u regionu, regulatorna promena je posebno relevantna jer se direktno odnosi na način otvaranja novih rudnika ili strateških projekata. U okviru zakona predviđene su ekonomske mere koje treba da stabilizuju poslovno okruženje za rudarske i reciklažne projekte. Pojednostavljenje autorizacije ima potencijal da smanji administrativne zastoje koji utiču na tempo razvoja kapaciteta.
Švedska državna rudarska kompanija LKAB pozitivno ocenjuje kraće procese izdavanja dozvola koje zakon uvodi. Prema izveštavanju švedskog radijskog kanala P4, skraćivanje perioda do odobrenja predstavlja operativnu prednost za projekte koji zavise od pravovremenih odluka nadležnih tela. LKAB je aktivan u severnom delu Švedske, u najsevernijoj regiji zemlje, gde upravlja više rudnika gvozdene rude.
LKAB istovremeno ulaže u proizvodnju i preradu minerala u toj oblasti, što dodatno pojačava značaj svake promene administrativnih pravila. Kompanija je u januaru ove godine objavila da je otkrila značajne resurse retkih zemnih elemenata u mestu Kiruna, u severnoj Švedskoj. Prema navodima LKAB-a, nalazište ima potencijal da postane najvažniji evropski rudnik kritičnih sirovina.
Operativni kontekst otkrića povezan je sa postojećom infrastrukturom LKAB-a: rudarske aktivnosti odvijaju se u neposrednoj blizini najvećeg podzemnog rudnika gvozdene rude na svetu. Time nova saznanja o retkim zemnim elementima ulaze u širi plan razvoja portfolija koji kombinuje postojeće kapacitete sa potencijalnom ekspanzijom prema kritičnim materijalima. Takva geografska i infrastrukturna bliskost može biti relevantna kada se razmatra tempo realizacije novih faza proizvodnje.
Generalni direktor LKAB-a Jan Moström naveo je da fosilno bez budućnosti zahteva višestruko povećanje proizvodnje minerala do 2040. godine, konkretno šest puta više nego danas. On je takođe istakao strukturalni jaz u lancu snabdevanja: Evropska unija koristi 30% globalnih metala i minerala, dok se samo 3% tih količina izdvaja unutar Unije. U delu koji se odnosi na retke zemne elemente, navedeno je da će do 2030. biti potrebno više od pet puta više nego ranije pretpostavljeno, pre svega za električne automobile i proizvodnju energije iz vetra.
U istom kontekstu naglašeno je da EU trenutno nema proizvodnju retkih zemnih elemenata. To dodatno objašnjava zašto su projekti poput onih povezanih sa Kirunom predmet strateškog interesovanja kada se razmatra obezbeđenje sirovina za industriju. Zakonodavni paket stoga ne tretira samo otvaranje novih lokacija, već i usklađivanje uslova pod kojima se kapaciteti mogu razvijati brže.
Novi pravni akt nosi naziv Critical Raw Materials Act i mora formalno biti odobren od strane Saveta EU pre nego što stupi na snagu. Do tada ostaje ključna faza usaglašavanja nacionalnih procedura sa novim pravilima o autorizaciji i rokovima organa koji donose odluke. Za kompanije koje rade na projektima kritičnih sirovina to znači da će naredni koraci zavisiti od implementacije nakon konačnog političkog usvajanja.
