Potraga za retkim zemnim elementima u Evropi sve je više vezana za industrijsku sposobnost prerade, a ne samo za geološke nalaze. U tom kontekstu, objava da je švedska kompanija u državnom vlasništvu LKAB identifikovala veliki resurs retkih zemnih metala otvara pitanja o koncentraciji rude, tehnološkim koracima prerade i vremenskom okviru od istraživanja do proizvodnje. Istovremeno, regionalni napredak drugih projekata pokazuje da se lanac vrednosti i dalje oslanja na ograničen broj lokacija i znanja.
LKAB je saopštio da je u januaru procenio pronalazak oko jedan milion metričkih tona retkih zemnih metala, što se navodi kao najveći depozit te vrste u Evropi. Retke zemlje se koriste za izradu magneta koji su ključni za offshore vetroturbine i električna vozila. Nalaz je geografski vezan za postojeću infrastrukturu kompanije u području Kirune, gde LKAB eksploatiše rudnik gvozdene rude.
Depozit se nalazi u neposrednoj blizini rudnika gvozdene rude Kiruna, a planovi predviđaju potencijalno proširenje eksploatacije tako da obuhvati i retke zemlje, uz dodatno izdvajanje fosfora. LKAB navodi da testira novi resurs i da namerava da podnese zahtev za eksploatacionu koncesiju kao rani korak ka odobrenjima tokom ove godine. Takav proces je relevantan jer koncesija određuje pravni okvir za dalji razvoj projekta, uključujući obim radova i uslove eksploatacije.
Kompanija je istakla da bi moglo proći 10 do 15 godina pre nego što se krene sa oporavkom retkih zemalja iz tog ležišta. Analitičari ukazuju da bi glavni izazovi mogli nastati već na nivou koncentracije oksida u rudi, ali i izvan kontrole samog proizvođača. U praksi, čak i kada se resurs potvrdi, potrebna je industrijska baza za višestepenu preradu oksida i proizvodnju finalnih materijala.
Lanac snabdevanja retkim zemljama obično prolazi kroz više faza: ruda se prvo obrađuje do koncentrata, zatim se rafinira do karbonata, karbonat se razdvaja na okside, a potom se oksidi koriste za proizvodnju magneta. Ova struktura lanca vrednosti znači da projekt jedne kompanije zavisi od postojanja kapaciteta u narednim segmentima prerade. Svaki dodatni korak povećava troškove i složenost upravljanja kvalitetom proizvoda.
Prema podacima Centra za evropsku politiku (CEPS) iz Brisela, oko 60% rudarske proizvodnje retkih zemalja odvija se u Kini, dok ostatak ide na tržišta SAD-a, Mjanmara, Australije i drugih zemalja. CEPS takođe navodi da Kina kontroliše 91% rafinacije, 87% separacije oksida i 94% proizvodnje magneta. Ovakva koncentracija industrijskih kapaciteta utiče na dostupnost tehnologije i dobavljačkih mreža za projekte van Kine.
Kada je reč o separaciji oksida van Kine, CEPS navodi da se od ukupnog obima izvan kineskog okvira oko 2% realizuje u Estoniji u postrojenju koje vodi Neo Performance Materials Inc., kanadska kompanija. Preostalih 11%, prema istom izvoru, uglavnom se proizvodi u Maleziji kroz aktivnosti Lynas Rare Earths Ltd. Za LKAB-ov nalaz to znači da bi komercijalna održivost zavisila od toga kako će se obezbediti naredne faze prerade i gde će biti locirani kapaciteti.
Dodatno ograničenje odnosi se na troškove proizvodnje i dostupnost stručnosti za pojedine hemijske procese. Suzanne Shaw iz konsultantske kuće Wood Mackenzie navela je da je ključni problem upravo potreba za dodatnim “de-risking” koracima pre razmatranja proizvodnje. U takvim projektima rizik nije samo geološki već i tehnološki i operativni, jer niska koncentracija može uticati na prinos i ekonomiku procesa.
LKAB-ov novi resurs bi trebalo da omogući izdvajanje retkih zemalja iz minerala apatita. Wood Mackenzie navodi da većina postojećih projekata koristi minerale monazit i bastnezit, čije rudarstvo i procesiranje industrija bolje poznaje. Ross Embleton iz Wood Mackenzie ocenio je da postoji značajan nivo razgradnje rizika koji još mora biti sproveden pre nego što se može govoriti o proizvodnji.
U svom izveštaju LKAB je naveo ukupni nivo retkih zemnih oksida od 0,18%, što predstavlja nizak stepen koncentracije. Kao poređenje, rudnik retkih zemalja u Kaliforniji kojim upravlja MP Materials Corp., sa sedištem u Las Vegasu, ima koncentraciju od 7%. Razlika u koncentraciji može direktno uticati na količinu materijala koja mora proći kroz proces prerade kako bi se dobio ekvivalentan učinak finalnog proizvoda.
LKAB je istakao da bi ležište moglo biti profitabilno već kroz proizvodnju gvozdene rude. To je relevantno jer projekti koji nose više komponenti mogu koristiti prihod od jedne frakcije kako bi amortizovali troškove razvoja druge, ali odluka o tempu realizacije zavisi od tehničkih rezultata testiranja i planiranog obima koncesije. U slučaju novog resursa uz gvožđe, fosfor i retke zemlje, dinamika razvoja može biti uslovljena dokazivanjem performansi procesa na apatitu.
Dok LKAB radi na testiranju novog nalaza, drugi evropski projekti nastavljaju napredovanje u segmentima koji su bliži preradi koncentrata ili separaciji. Pensana PLC sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu planira rudarenje koncentrata retkih zemalja u Angoli pre separacije i obrade u severnoj Engleskoj. Projekti u Norveškoj i Australiji takođe su navedeni kao oni koji ostvaruju napredak.
Ipak, sagovornici iz industrije naglašavaju da su prepreke značajne kada je cilj izgradnja rafinerijskih kapaciteta van Kine. Matt Sloustcher iz MP Materials rekao je da su kapitalni troškovi izgradnje rafinerije van kineskog okvira “enormni” i da politike poput Inflation Reduction Act-a mogu pomoći ekonomiji samo ako se može proizvesti visokokvalitetan koncentrat ili karbonat u merilu. Time se praktično postavlja uslov da sirovinski ulaz mora biti dovoljno konkurentan po kvalitetu kako bi podržao troškovnu strukturu prerade.
MP Materials navodi operativne rezultate iz Kalifornije: rudnik kompanije proizveo je više od 34.000 metričkih tona oksida retkih zemalja u prvih devet meseci 2022. godine. Kompanija takođe razvija postrojenja za separaciju i legiranje radi proizvodnje magneta od retkih zemalja i potpisala je sporazum o snabdevanju tih magneta General Motors Co. Ovi podaci pokazuju kako vertikalna integracija može smanjiti zavisnost od pojedinih segmenata lanca vrednosti.
Zajednički imenitelj najnovijih vesti o resursima retkih zemalja jeste razlika između geoloških nalaza i spremnosti industrijskih procesa koji pretvaraju rudu u magnetne materijale spremne za krajnju primenu. LKAB-ov plan uključuje testiranje ležišta uz apatite kao osnovu sirovine, prijavu za eksploatacionu koncesiju tokom ove godine i realističan vremenski horizont od više godina do oporavka retkih zemalja. U međuvremenu, raspodela kapaciteta separacije oksida ostaje dominantno vezana za Kinu, dok evropski projekti pokušavaju da popune praznine kroz razvoj postrojenja i tehnološke validacije.
