Evropska industrijska tranzicija ka zelenoj i digitalnoj ekonomiji već sada se oslanja na materijale čija dostupnost može postati ograničavajući faktor. Istraživanje JRC-a ukazuje da bi potražnja za ključnim sirovinama mogla značajno porasti kako se šire primenjuju tehnologije povezane s elektrifikacijom, obnovljivom energijom i energetskim skladištenjem. U tom kontekstu, regulatorni okvir EU dobija dodatnu dimenziju kroz planiranje otpornosti lanaca snabdevanja.
Procene JRC-a, u scenariju visoke potražnje, predviđaju rast potreba EU za litijum-jonskim baterijama za pogon električnih vozila i za sisteme skladištenja energije. Prema tim procenama, potražnja bi do 2050. mogla porasti 21 put. Paralelno, za vetroturbine se očekuje povećanje potražnje za retkim zemnim metalima za 4,5 puta do 2030. i 5,5 puta do 2050.
Ove brojke se uklapaju u širi regulatorni proces koji se vezuje za Zakon o kritičnim sirovinama. Foresight studija JRC-a obezbeđuje naučnu osnovu koja podržava taj zakon, kao i koncept i listu strateških sirovina u okviru akta. Time se potražnja ne posmatra samo kao tržišni signal, već kao ulaz u planiranje kapaciteta i upravljanje rizicima snabdevanja.
Kritična sirovina se definiše visokim rizikom prekida snabdevanja i njenom važnošću za ukupnu ekonomiju EU. Strateška sirovina dodatno se određuje kroz kombinaciju faktora: važnost za strateške oblasti, projekciju rasta potražnje u odnosu na postojeću ponudu i teškoće skaliranja proizvodnje. Takva razlika utiče na to koje mere politike ulaze u prioritetne instrumente.
Analiza JRC-a obuhvatila je kompletne vrednosne lance za 15 ključnih tehnologija u pet strateških sektora koji pokrivaju isporuku zelene i digitalne tranzicije, kao i deo agende odbrane i svemira. Fokus je na identifikaciji strateških sirovina po tehnologijama, prepoznavanju uskih grla u lancima snabdevanja i mapiranju segmenata koji zahtevaju jačanje. U praksi, ovakav pristup pomaže da se rizik ne tretira uniformno, već po fazama lanca vrednosti.
Studija ističe da Kina kontroliše veliki broj faza u lancima snabdevanja strateških tehnologija. Posebno se naglašava zavisnost od uvoza iz Kine kroz različite etape vrednosnog lanca: od same ekstrakcije sirovina do prerade, zatim do sirovih i prerađenih materijala zajedno s komponentama. U pojedinim slučajevima, poput solarnih fotonaponskih sistema, zavisnost može obuhvatiti i kompletnu vrednosnu strukturu.
Istovremeno, EU trenutno ima vodeće pozicije u određenim segmentima proizvodnje tehnologija povezanih s energetskom tranzicijom. Navodi se da je EU na čelu industrije elektrolizatora koji proizvode vodonik, da prednjači u tehnologiji toplotnih pumpi i da ima najveći udeo na tržištu robota za civilne egzoskelete. Međutim, analiza pokazuje da EU gubi globalno liderstvo u nekim tehnologijama koje su obuhvaćene foresight pregledom.
Kao primer promena udela na globalnom tržištu navodi se proizvodnja vetroturbina. Od prethodnog foresight izveštaja iz 2020. godine, udio EU u globalnoj proizvodnji vetroturbina opao je sa 58% na 34%. U istom periodu udio Kine porastao je sa 23% na 52%, što ukazuje na pomeranje industrijske baze ka trećim zemljama.
Fragilnost globalnih lanaca snabdevanja postala je vidljiva tokom pandemije COVID-19 i nakon agresije Rusije na Ukrajinu. U tom periodu EU je odgovorila ubrzavanjem energetske tranzicije i postavljanjem ambicioznih ciljeva za razmeštaj obnovljivih tehnologija kroz plan REPowerEU. Ipak, očekivana visoka potražnja za tim tehnologijama otvara rizik zamene jedne zavisnosti drugom.
Zakon o kritičnim sirovinama Evropske komisije predviđa ciljane mere radi obezbeđivanja pristupa neophodnim strateškim materijalima i izgradnje otpornijih lanaca snabdevanja. Mere uključuju međunarodna partnerstva radi diverzifikacije izvora snabdevanja, razvoj domaćih kapaciteta za proizvodnju i preradu, reciklažu i efikasnost resursa. Dodatno su predviđeni supstitucija i inovacije, kao i promene ponašanja koje mogu uticati na potrošnju materijala.
Cirkularnost se posebno ističe kao mehanizam održavanja sigurnog pristupa strateškim materijalima u EU. Za razliku od ekonomije fosilnih goriva u kojoj se materijali “troše” sagorevanjem, metali i minerali ključni za buduće zelene tehnologije često mogu biti ponovo prerađeni kroz reciklažu. U tom segmentu naglašava se da postoji prostor za poboljšanje uz tehnološke napore koji su već u toku.
Navedeni su konkretni primeri nedovoljno iskorišćenih tokova materijala na kraju životnog veka proizvoda. Prema najavi JRC studije, retki zemni elementi iz vozila na kraju životnog veka danas nisu reciklirani i uglavnom se gube u frakcijama baznih metala. Takođe se navodi da retki zemni elementi iz postojećih tokova gvozdene rude odlaze “u otpad”, što ukazuje na gubitke vrednih komponenti unutar postojećih industrijskih tokova.
Diverzifikacija nabavke kroz realne ciljeve domaćeg izvora i širenje lanaca snabdevanja trebalo bi da dobije veći značaj kroz trgovinske i investicione sporazume. Međutim, studija naglašava da alternativni izvori diverzifikacije iz “istomišljenih” zemalja možda neće postojati u svim slučajevima zbog geografskih, ekonomskih i geopolitičkih ograničenja. To direktno utiče na mogućnosti brzog preusmeravanja nabavki kada nastanu poremećaji.
Konačno, istraživanje i inovacije u oblasti supstitucije predstavljaju važan element strategije autonomije i zadržavanja konkurentske pozicije. Fokus je na razvoju alternativnih naprednih materijala kao načinu smanjenja zavisnosti od specifičnih sirovina koje su teško zamenljive ili zahtevaju dug period skaliranja proizvodnje. U takvom okviru tehnološki razvoj postaje relevantan faktor upravljanja rizikom dostupnosti materijala.
U celini posmatrano, kombinacija prognoza rasta potražnje po tehnologijama, mapiranja zavisnosti po fazama vrednosnog lanca i regulatornih instrumenata usmerenih na otpornost predstavlja osnovu za usklađivanje industrijskih kapaciteta sa potrebama zelene i digitalne tranzicije. Posebna pažnja usmerena je na rizike koncentracije proizvodnje i prerade u pojedinim geografski dominantnim zonama lanca snabdevanja. Time se menja način na koji se planiraju prioriteti u upravljanju kritičnim resursima unutar EU okvira.
