U Srbiji se ponovo intenzivira politička i društvena rasprava o litijumskom projektu kompanije Rio Tinto u dolini Jadar, nakon što su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić u poslednjim danima signalizirali mogućnost vraćanja inicijative koja je ranije obustavljena. Kritičari tvrde da se javni otpor nije ugasio, već da se borba samo premešta između političkih ciklusa. U fokusu je i pitanje pravnog statusa zemljišta koje Rio Tinto poseduje, kao i rizici potencijalnih sporova.
Aktivista Savo Manojlović iz organizacije Kreni-promeni, poznat po protestima protiv projekta, izjavio je da su dobili “bitku”, ali ne i “rat”, ukazujući na to da vlast deluje kao da ponovo razmatra povratak projektu. Njegova poruka se uklapa u širu zabrinutost ekoloških udruženja koja već godinama osporavaju planiranu eksploataciju. Marijana Petković iz udruženja “Ne da(j)mo Jadar” navela je da je priča o povratku Rio Tinta “stara laž”, ističući da kompanija nije napustila poziciju u Srbiji.
Rasprava je dodatno dobila na težini nakon što je Vlada u januaru 2022. godine obustavila projekat, suočena sa rastućim protivljenjem javnosti zbog straha od uticaja na životnu sredinu. Ipak, kritičari smatraju da je prekid bio privremen i da se pregovori mogu nastaviti bez potpunog razjašnjenja uslova. U takvom kontekstu, izjave zvaničnika o daljim razgovorima dobijaju direktan značaj za procenu regulatornog i operativnog rizika.
Premijerka Ana Brnabić je na televiziji Pink naglasila da Rio Tinto i dalje poseduje “značajnu količinu zemljišta” u Srbiji, uz argument da se to ne može oduzeti bez posledica po pravnu sigurnost. Prema njenim rečima, oduzimanje bi predstavljalo nacionalizaciju, što bi, kako je navela, narušilo pravni okvir za investitore i druga pravna lica. Ona je takođe istakla da nijedan metar zemljišta u vlasništvu Rio Tinta nije rezultat eksproprijacije, već kupovine.
Tvrdnje o kupovini zemljišta oslonjene su i na istraživanje BIRN-a objavljeno u februaru 2023. godine, u kojem se navodi da je Rio Tinto potrošio najmanje 1,2 miliona evra na kupovinu zemljišta na lokaciji predviđenoj za rudnik litijuma i nakon što je projekat formalno otkazan. Ovaj podatak je relevantan za razumevanje obima aktivnosti kompanije tokom perioda kada su političke odluke bile usmerene na obustavu. Takođe otvara pitanje kako se menja percepcija “zastoja” projekta u odnosu na realne korake koje kompanija sprovodi.
Brnabić je ukazala i na pravni okvir koji je postojao pre 2004. godine, navodeći da su tada izmenjeni zakoni o rudarstvu tako da entitet koji ima istražna prava automatski dobija eksploataciona prava. U tom smislu, ona je upozorila da Rio Tinto može tužiti Srbiju danas, pozivajući se na mogućnost korišćenja stečenih prava. Izjava direktno povezuje političku raspravu sa potencijalnim sudskim troškovima i rizikom sporova koji utiču na budžet i reputaciju regulatornog okvira.
Predsednik Aleksandar Vučić je 17. januara u Davosu rekao da Srbija želi nastavak razgovora sa Rio Tintom o projektu i ocenio da treba proširiti javnu raspravu o tome da li projekat treba nastaviti. On je naveo pitanje mogućnosti tužbe kompanije kao centralno: “Pitanje pred nama je da li će kompanija tužiti nas ili ne”, uz poruku da je tražio od kompanije da ne preduzima mere radi zaštite svojih interesa. Dve nedelje kasnije ponovio je slične stavove prilikom predstavljanja programa “Srbija 2027”, koji je prenosilo više od 40 televizijskih stanica.
Vučić je dugogodišnji zagovornik projekta, a kritičari povezuju njegovu otvorenost za reviziju odluke sa političkom stabilnošću nakon parlamentarnih izbora u decembru, kada je vladajuća Srpska napredna stranka ponovo osvojila mandat ubedljivom pobedom. Prema toj interpretaciji, vlast se oseća sigurnije da bi mogla otvorenije pristupiti povratku inicijative. Istovremeno, protivnici projekta ukazuju na moguće posledice po vodne resurse i zemljište u zapadnoj Srbiji.
U tehničkom smislu, litijumsko rudarstvo opisuje se kao proces koji zahteva hemijski intenzivan postupak: podrazumeva iskop velikih količina stenske mase i izdvajanje frakcija koje sadrže litijum. Rio Tinto tvrdi da bi rudnik planiran u regionu doline Jadar mogao biti među najvećima u Evropi i svrstati kompaniju među deset najvećih proizvođača litijuma globalno. Takve tvrdnje su relevantne za procenu potencijalnog industrijskog dometa projekta, ali ostaju predmet sporenja zbog ekoloških rizika koje ističu protivnici.
Projekat ima podršku Ujedinjenog Kraljevstva, Australije, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, dok EU većinu litijuma koji koristi nabavlja iz uvoza. Evropske institucije ističu cilj obezbeđivanja celokupnog lanca snabdevanja mineralima za baterije, uz očekivanja rasta tražnje za litijumom od 18 puta do 2030. godine i 60 puta do 2050. godine, prvenstveno zbog prelaska na električna vozila sa baterijama koje koriste litijum. U tom okviru, odluke o projektu poput Jadara imaju širi strateški značaj van Srbije.
Kritičari takođe dovode u vezu podršku zapadnih partnera sa političkim položajem Srbije i njenim odnosima prema Rusiji, tvrdeći da bi upravo litijumski projekat mogao biti jedan od razloga za takvu podršku uprkos zabrinutostima zbog demokratskog nazadovanja. Aktivisti navode osećaj “pregaženosti” pred snažnom multinacionalnom kompanijom i ističu bojazan da finansijski efekti za zemlju mogu biti ograničeni u odnosu na rizike po resurse. Pored toga, ukazuju na to da su različite Rio Tinto aktivnosti širom sveta često bile praćene kontroverzama.
Dok se zvaničnici fokusiraju na pravni status zemljišta i mogućnost nastavka razgovora sa kompanijom, ključna pitanja ostaju vezana za to kako bi eventualni povratak projekta uticao na regulatorne procedure i upravljanje sporovima. U međuvremenu, javna rasprava ostaje polarizovana između tvrdnji o ekonomskom značaju rudnika litijuma i upozorenja ekoloških udruženja na uticaje na vodu i zemljište u zapadnoj Srbiji. Najnoviji potezi politike tako postavljaju okvir za naredne korake koji će zavisiti od odnosa države i kompanije te od tumačenja postojećih prava.
