Potražnja za kritičnim mineralima raste u skladu s tehnološkim razvojem i ubrzanjem tranzicije ka neto-nultim emisijama, jer su te sirovine ključne „građevne jedinice“ savremenih industrija. Istovremeno, geopolitička konkurencija u lancima snabdevanja sve više utiče na dostupnost materijala i troškove rizika. Posebno je vidljivo kako Kina koristi prednost u pojedinim fazama lanca snabdevanja da bi ograničila izvoz određenih kritičnih minerala.
U julu je kinesko ministarstvo trgovine najavilo restrikcije izvoza kritičnih minerala poput germanijuma i galijuma. Takve mere direktno menjaju dinamiku ponude na globalnom tržištu i pojačavaju potrebu za alternativnim izvorima i stabilnijim ugovorima. U tom kontekstu, procene da bi globalna industrija kritičnih minerala mogla dostići oko 400 milijardi dolara do 2050. godine dodatno naglašavaju strateški značaj kapaciteta i sigurnosti nabavke.
Dok se očekivani sporazum EU i SAD o kritičnim sirovinama još nalazi u pregovorima, američka administracija i Evropska komisija pokazale su spremnost da prevaziđu spor oko Inflation Reduction Act. U praksi, EU i SAD su povećale saradnju na lancima snabdevanja, uključujući kontinuirano održavanje rada secure supply chains working group u okviru US-EU Trade and Technology Council. Cilj je adresiranje potencijalne ekonomske prinude kroz kinesku dominaciju u rudarstvu i preradi.
Za evropsku industriju to je posebno osetljivo zbog razlika u vremenskom zaostatku u odnosu na Kinu. Procene navode da je rudarska industrija EU oko 15 godina iza Pekinga, dok čak 98% retkih zemnih metala u Evropi dolazi iz Kine. Ovi podaci ukazuju da se problem ne svodi samo na trgovinske aranžmane, već na kapacitete, dozvole i operativnu spremnost u proizvodnji i preradi.
EU nije bez inicijativa, ali regulatorni okvir tek treba da se prelije u realne projekte. Nakon što je američki Kongres usvojio Inflation Reduction Act 2022. godine, taj potez je označen kao katalizator za ubrzavanje evropskih napora u zelenim tehnologijama. U martu 2023. Evropska komisija najavila je Critical Raw Materials Act koji propisuje da do 2030. najmanje 10% kritičnih sirovina bude iskopano u EU, a 40% prerađeno u Evropi.
Očekivanje je da će zakon ubrzati procedure izdavanja dozvola za nove rudnike i ublažiti deo kapacitetskih ograničenja. Ipak, implementacija neće biti trenutna niti jednostavna, što znači da će se kratkoročni jaz između potražnje i lokalne ponude verovatno osećati kroz cenu rizika i ugovorne uslove. Paralelno s tim, EU razvija strateška partnerstva radi diverzifikacije lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama.
Međutim, činjenica da je većina uvoza kritičnih sirovina u EU izuzeta od carina ograničava domet novih trgovinskih sporazuma kao poluge za dodatna ulaganja ili ekonomske podsticaje. U isto vreme, politički uslovi se menjaju: Argentina uvodi komplikacije u EU-Mercosur trgovinski pakt, dok postoji „zamor“ zbog zastoja u pregovorima o slobodnoj trgovini unutar EU. Takva kombinacija otežava oslanjanje isključivo na trgovinske dogovore kao mehanizam za brzu promenu ponude.
Jedna od opcija koja se razmatra jeste formiranje Critical Raw Materials Club-a za zemlje istomišljenike. Ideja je da se ojača globalni lanac vrednosti kritičnih sirovina kroz saradnju sa partnerima, uz fokus na mobilizaciju ulaganja u „resursno bogate“ države duž lanca vrednosti. U postojećoj fazi klub nema razrađenu strukturu, ali se posmatra kao instrument koji može smanjiti fragmentaciju tržišta i koordinisati ponašanje članica.
Uloga kluba nije zamišljena kao čisto kupovni kartel bez obzira na to što bi takav model mogao omogućiti objedinjavanje potražnje. Tekstualno obrazloženje ukazuje da bi isključivo kupovni pristup mogao vršiti pritisak na proizvođače nizvodno u lancu vrednosti, posebno imajući u vidu volatilnost globalnog tržišta kritičnih minerala. Zato se naglašava potreba za balansiranjem interesa kupaca i izvoznika kako bi izvoznici mogli nastaviti ekonomski razvoj bez izbora između trgovine sa klubom i vlastitih razvojnih ciljeva.
Kineska prednost u brzini i obimu partnerstava predstavlja dodatni referentni okvir za evropski pristup. Istovremeno se navodi da su Kinu optuživali za potencijalnu eksploataciju resursa, što otvara prostor da EU ponudi pouzdanije investicije uz ESG ciljeve kao element diferencijacije. Time se klub pozicionira tako da napredne ekonomije EU i saveznici dobiju feriji položaj prema izvoznicima kritičnih minerala.
Uspostavljanje kluba takođe se veže za širu regionalnu logiku diversifikacije dobavljača izvan Evrope. U tekstu se ističe da Sjedinjene Američke Države rade na zaštiti sopstvenih lanaca snabdevanja kroz Indo-Pacific Economic framework (IPEF), najavljenog maja 2022. godine. Na samitu Camp David u avgustu 2023. godine SAD, Japan i Južna Koreja dogovorili su pilot-model IPEF supply chain Early Warning System (EWS) radi razmene informacija o otpornosti lanaca snabdevanja.
Trodjelna deklaracija eksplicitno navodi interesovanje za lance snabdevanja kritičnim mineralima, uz sugestiju povezivanja EWS-a sa mehanizmima Evropske unije radi dopune postojećih aranžmana. Zbog toga se predlaže da EU tokom formiranja kluba uključi Japan i Južnu Koreju zajedno sa SAD-om. Njihova pozicija u lancima snabdevanja prema Kini znači da bi poremećaji predvođeni kineskim faktorom brže uticali na njihove tokove nabavke nego na SAD ili EU.
U evropskom trgovačkom kontekstu navodi se da Evropa ima sve bliže odnose sa Japanom i Južnom Korejom, pa bi uključivanje tih zemalja moglo dopuniti slične ciljeve vezane za obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnim mineralima bez konkurencije među saveznicima. Dodatno, diskusije o lancima snabdevanja kritičnim mineralima već se vode na nivou G7 samita i kroz ministarske formate, što otvara prostor za produbljivanje koordinacije između partnera.
Iako Južna Koreja nije formalni član G7, navodi se da je predsednik Yoon Suk Yeol zastupao Južnu Koreju na G7 Hiroshima samitu u maju. To učvršćuje poziciju te zemlje u razgovorima koji su povezani sa temama otpornosti lanaca snabdevanja i sigurnosti nabavke materijala. Za evropske aktere to znači dodatnu relevantnost koordinacije sa azijskim dobavljačkim ekosistemom koji je izložen istim rizicima kao evropski industrijski lanci.
Političke prepreke ostaju ključni faktor za tempo realizacije ovakvih mehanizama saradnje. Ishod predsedničkih izbora naredne godine u SAD mogao bi usporiti ili ograničiti saradnju po više transatlantskih tačaka dnevnog reda, uključujući teme kritičnih minerala. U tom smislu se naglašava potreba institucionalizacije Critical Raw Materials Club-a uz rad sa partnerima pre izbornih ciklusa kako bi mehanizam imao duži kontinuitet.
Za industrijske učesnike relevantnost ovih odluka leži u tome što regulativa poput Critical Raw Materials Act-a postavlja kvantitativne ciljeve do 2030, dok geopolitički potezi poput restrikcija izvoza germanijuma i galijuma menjaju tržišne uslove već sada. Istovremeno, planirana saradnja kroz klub i povezivanje sistema ranog upozoravanja sa evropskim mehanizmima treba da utiče na upravljanje rizikom nabavke kroz informacije i koordinaciju ponašanja članica. U regionu jugoistočne Evrope takve promene indirektno utiču na dostupnost materijala za prerađivačku industriju koja zavisi od stabilnih tokova ulaznih sirovina.
