Nemačka i Mongolija najavljuju strateško približavanje u oblasti sirovina i rudarstva, uz cilj da se smanji obostrana zavisnost od ograničenog broja dobavljača. Sporazum o saradnji u segmentu kritičnih minerala i pratećih aktivnosti planiran je za sredu tokom državne posete nemačkog predsednika Frank-Waltera Štajnmajera Ulanbatoru. Pored sirovina, u fokusu je i veće iskorišćavanje potencijala Mongolije za energiju iz vetra i sunca.
Zvanični povod posete je obeležavanje 50. godišnjice diplomatskih odnosa dve zemlje, što daje politički okvir za intenziviranje tehničke i industrijske saradnje. Reuters prenosi da je dogovor predviđen da bude potpisan tokom boravka Štajnmajera u mongolskoj prestonici. U praksi, ovakav protokol obično služi kao osnova za naredne korake u istraživanju, razvoju projekata i povezivanju lanaca snabdevanja.
Saradnja u domenu sirovina između dve države ima raniji početak: sporazum o sirovinama zaključen je 2011. godine, u vreme bivše nemačke kancelarke Angele Merkel. Godine 2022, aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc ponovio je nameru za bližu saradnju tokom posete mongolskog premijera Nemačkoj. Time se potvrđuje kontinuitet politike usmeren na diverzifikaciju partnerstava.
Nemačka nastoji da smanji jednostrane ekonomske zavisnosti, posebno u odnosu na Rusiju i Kinu, što se direktno odražava na interesovanje za alternativne izvore kritičnih sirovina. Mongolija, kao zemlja bez izlaza na more između dva velika geopolitička i resursna aktera, želi širu političku i ekonomsku raznolikost. Prethodne godine pokrenute su saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskom.
Rudarstvo je već važan ekonomski stub Mongolije, uz značajnu proizvodnju bakra (bakara), zlata i gvožđa, kao i uglja. Pored toga, zemlja raspolaže značajnim ležištima retkih zemalja, koja su posebno relevantna za industrije visokih tehnologija i energetsku tranziciju. Međutim, pitanje komercijalne isplativosti ostaje vezano za tempo istraživanja i sposobnost da se vrednost zadrži kroz preradu.
Zajednička studija koju su izradili Mongolska uprava za mineralne resurse i nemački Savezni institut za geonauke i prirodne resurse ukazuje da bi eksploatacija retkih sirovina mogla postati ekonomski održiva tek dugoročno. U studiji se naglašava potreba za dodatnim istraživanjima i velikim investicijama kako bi projekti dostigli fazu stabilnog obima proizvodnje. Posebno se razmatra scenarijo u kome bi prerada minerala bila izvedena u Mongoliji umesto u Kini.
Razlog za fokus na preradu u zemlji leži u činjenici da Kina ima kvazi-monopol u tom segmentu lanca vrednosti. Ako se prerada ne lokalizuje, koristi od rudarstva mogu ostati ograničene na sirovinsku fazu bez šire industrijske multiplikacije. Zato se planovi o saradnji ne vezuju samo za otkrivanje resursa već i za izgradnju kapaciteta koji omogućavaju tehnološku obradu.
Mongolija zato već duže vreme traži inostrana ulaganja u svoju industriju sirovina kako bi ubrzala razvoj znanja i operativnih sposobnosti. U tom kontekstu navodi se oslanjanje na međunarodnu saradnju sa Južnom Korejom i susednom Kinom radi sticanja potrebne tehničke ekspertize. Postojanje više partnerstava istovremeno utiče na dinamiku transfera tehnologija i na mogućnosti finansiranja projekata.
Najava sporazuma Nemačke i Mongolije dolazi u trenutku kada su kritične sirovine sve češće predmet bilateralnih aranžmana sa jasnim ciljevima oko istraživanja, proizvodnje i prerade. U energetskom delu, potencijal Mongolije za vetar i solarnu energiju planira se da bude iskorišćen u većoj meri, što može imati indirektan uticaj na dostupnost energije za industrijske pogone. Uspostavljanje okvira saradnje trebalo bi da olakša koordinaciju između rudarskih aktivnosti i energetskih planova.
