Evropski regulatorni okvir za korporativno izveštavanje o održivosti ulazi u novu fazu nakon dogovora država članica EU i Evropskog parlamenta o dvogodišnjem odlaganju sektorskih standarda za rudarstvo, naftu i gas. Dogovor je postignut u sredu uveče, 7. februara, čime se kompanijama u tim delatnostima daje dodatno vreme za pripremu obaveza koje dolaze kroz Corporate Sustainability Reporting Directive (CSRD). U praksi, promena utiče na tempo usvajanja pravila koja bi trebalo da operacionalizuju zahteve za izveštavanje o rizicima i uticajima aktivnosti na društvo i životnu sredinu.
Prema saopštenju Saveta EU, sporazum omogućava više vremena za pripremu sektorskih izveštajnih pravila. Ta pravila trebalo je da budu usvojena u junu 2026. godine, odnosno dve godine kasnije u odnosu na prvobitni plan. Belgija, kao predsedavajuća država Saveta EU u tom periodu, pozdravila je dogovor kao usklađen sa agendom „jačanja evropske konkurentnosti“ i „smanjenja administrativnog opterećenja“ za kompanije.
Vincent Van Peteghem, belgijski zamenik premijera i ministar finansija, naveo je da dogovor „ograničava zahteve za izveštavanje na minimum“ i daje kompanijama vreme da implementiraju European Sustainability Reporting Standards (ESRS) i pripreme sektorske European Sustainability Reporting Standards. Time se pomera fokus sa neposredne primene sektorskih standarda ka opštim pravilima koja već ulaze u primenu. U industrijama sa višim regulatornim i operativnim rizicima, takvo usklađivanje može uticati na planiranje procesa prikupljanja podataka i interne kontrole.
CSRD je stupio na snagu u januaru prethodne godine i uvodi obavezu objavljivanja informacija o socijalnim i ekološkim rizicima povezanim sa aktivnostima kompanija. Od januara ove godine počela je primena prve grupe opštih standarda iz ESRS okvira za velike kompanije u svim privrednim sektorima. Očekivalo se da nakon toga uslede specifični standardi za sektore poput nafte i gasa, rudarstva, drumskog transporta, tekstila, kao i poljoprivrede i ribarstva.
Sektorska pravila su već bila u poodmakloj fazi izrade kroz tehničko telo koje savetuje Evropsku komisiju: European Financial Reporting Advisory Group (EFRAG). Prema informacijama koje su prenete u medijskom izveštaju, standardi su bili „skoro spremni“ za objavljivanje. Međutim, u oktobru prošle godine Komisija je predložila odlaganje od dve godine, oslanjajući se na preporuku EFRAG-a.
Predlog odlaganja izazvao je zabrinutost dela akademske zajednice pre sastanka koji je rezultirao dogovorom. Grupa od 21 akademika poslala je pismo Evropskoj komisiji pre sedničkog susreta 7. februara, ukazujući na rizike koje vide u pomeranju sektorskih standarda. Pismo su potpisali prof. dr Frank Schiemann i dr Blerita Korca sa Univerziteta Bamberg u Nemačkoj, kao i doc. dr Florian Habermann sa Radboud univerziteta Nijmegen u Holandiji.
U pismu se navodi da predlog odlaganja od dve godine „ugrožava“ neposredne koristi sektorskih standarda za održivi razvoj i finansijski sektor. Akademici upozoravaju da se time kompanijama uskraćuju smernice potrebne za ispunjavanje obaveza iz CSRD-a. Takođe ističu da bi kompanije trebalo da započnu izveštavanje sada, dok sektorski standardi mogu biti ključni za procenu materijalnosti.
Potpisnici pisma navode da su koristi transparentnijeg korporativnog izveštavanja vidljive i kroz ranije regulatorne zahteve. Kao primer navode da su se „rudarske nesreće smanjile nakon mandatnog zahteva za objavljivanje“ koji je izdao US Securities and Exchange Commission. U tom kontekstu akademici pozivaju Komisiju da usvoji standarde koji su već uglavnom pripremljeni kroz EFRAG proces.
Akademici su ocenili da je „brzo objavljivanje“ standarda za sektore sa značajnim uticajem važno jer do 2026. svi visokouticajni sektori identifikovani od strane EFRAG-a treba da budu sveobuhvatno pokriveni. Predlažu korišćenje dvogodišnjeg odlaganja kao priliku za sprovođenje pilot-projekata, uz rad na pitanjima specifičnim za sektor kao što su analize materijalnosti ili planovi i putanje tranzicije. Pismo uključuje potpisnike iz više evropskih institucija, uključujući profesore sa Univerziteta Groningen, Univerziteta Trento, Krakow University of Economics i EM Strasbourg Business School.
U Evropskom parlamentu reakcije su bile podeljene: deo poslanika je pozdravio dvogodišnje odlaganje pravila zbog administrativnog tereta koji bi se inače ponavljao svake godine. Axel Voss, nemački zakonodavac iz centra-desnog European People’s Party (EPP), rekao je da kompanije ne mogu biti „preopterećene novim standardima“ svake godine. On je naveo da se tokom godina krize—od COVID-19 do inflacije—akumuliralo previše birokratije i dodao da kvalitet može trpeti ako se standardi ne razvijaju praktično i uz dovoljno vremena.
Druge reakcije su ukazale na formulaciju ubačenu u dogovor tokom pregovora o tekstu. Ta formulacija naglašava da dvogodišnje odlaganje ne sprečava Komisiju da objavi sektorske standarde pre 2026. godine. U kompromisnom tekstu usvojenom 7. februara stoji da Komisija treba „da nastoji“ da usvoji osam standarda održivosti „čim svaki bude spreman“, kroz revidirani član 29b(1) direktive.
Pierre Karleskind, centrista MEP iz političke grupe Renew Europe, naveo je da je bilo potrebno „teško boriti“ protiv EPP-a kako bi se obezbedilo da se ne izgubi vreme za sektore čiji su standardi skoro spremni. On je istakao da su nafta, gas i rudarstvo sektori visokog rizika te da će prema dogovoru morati ranije započeti sa izveštavanjem u odnosu na druge sektore. Takva razlika može biti relevantna za raspored obaveza unutar lanaca vrednosti koji zavise od pouzdanih ESG podataka.
CSRD uvodi obaveze objavljivanja ESG rizika za kompanije koje imaju više od 250 zaposlenih i promet veći od 40 miliona evra. Te kompanije moraju objaviti informacije o ekološkim, socijalnim i upravljačkim (ESG) rizicima, kao i o uticaju svojih aktivnosti na životnu sredinu i ljude. Za manje kotirane kompanije primenjuje se blaži skup standarda uz mogućnost izbora izlaska do 2028. godine.
Dogovor o dvogodišnjem pomeranju usvajanja sektorskih pravila menja dinamiku implementacije CSRD okvira upravo u oblastima koje zahtevaju detaljniju operacionalizaciju kroz specifične ESRS standarde. Pošto su opšti ESRS već počeli da se primenjuju od januara ove godine, naredna faza će zavisiti od toga kako će Komisija sprovoditi obavezu „nastojanja“ oko usvajanja pojedinih standarda pre 2026. godine kada budu spremni. U tom rasponu ostaje pitanje kako će kompanije strukturirati procese prikupljanja podataka o materijalnosti i tranzicionim planovima dok čekaju konačne sektorske specifikacije.
