Evropska industrija suočava se sa rastućom potrebom za kritičnim metalima i mineralima, dok je domaća proizvodnja u Švedskoj i u EU i dalje ograničena. U tom kontekstu, Geološki zavod Švedske (SGU) objavio je dva nova izveštaja o mogućnostima izdvajanja kritičnih sirovina iz rudarskog otpada. Fokus je na starim odlagalištima i materijalima nastalim tokom eksploatacije, poput jalovine i otpadne stenske mase.
SGU je istraživanje sproveo na osnovu vladinog naloga iz 2021. godine, usmerenog na procenu potencijala za vađenje kritičnih metala iz rudarskog otpada. Analize su rađene kroz uzorkovanje lokaliteta u centralnom, zapadnom, istočnom i južnom delu Bergslagena. Rezultati ukazuju da rudarski otpad u regionu sadrži značajne koncentracije kritičnih i strateških sirovina.
Prema procenama, materijali iz Bergslagena mogli bi dopuniti primarnu proizvodnju kritičnih metala i minerala. Istovremeno, svako razmatranje izdvajanja povezano je i sa pitanjem sanacije bivših rudarskih lokacija, što je navedeno kao dodatna operativna relevantnost. Međutim, sama prisutnost visokih koncentracija ne određuje ekonomski smisao projekta bez dovoljne količine otpada.
Zbog toga su u izveštajima uključene i procene preostalih količina metala i minerala u otpadnoj stenskoj masi i u jalovini. Ti proračuni služe kao osnova za razumevanje obima potencijalne sirovinske baze, ali istovremeno ne predstavljaju garanciju da bi eksploatacija bila tehnički ili finansijski opravdana. U izveštajima se eksplicitno navodi da procenjene količine nisu dovoljne da zadovolje potrebe evropske industrije.
Jedan od izdvojenih primera je Grängesberg, koji se ubraja među najveće rudnike zapadnog Bergslagena. Eksploatacija gvozdene rude u tom području traje od 18. veka, a procena za rezervoar jalovine povezan sa rudnikom odnosi se na 21.500 tona elemenata retkih zemalja, 156.000 tona fosfora i 2,2 miliona tona gvožđa. Ovi brojevi pokazuju da su u jednom lokalitetu istovremeno prisutne više kategorija kritičnih sirovina.
Izveštaji takođe naglašavaju da procene predstavljaju samo deo slike jer ne obuhvataju šta bi moglo biti stvarno izdvojeno tokom eventualne eksploatacije. Drugim rečima, koncentracije i ukupne količine u otpadu ne prevode se automatski u raspoložive resurse za industrijsku proizvodnju. Za donosioce odluka to znači da su naredni koraci vezani za realne parametre izdvajanja i tehnološku izvedivost.
Metodologija proračuna razlikuje se po tipu materijala, što utiče na pouzdanost pojedinih procena. Za jalovinu su korišćena nova geofizička merenja na terenu i određivanja gustine kao osnova za izračunavanje količina. Kod procena za otpadnu stensku masu korišćeni su brojevi proizvodnje iz istorijskih podataka, što je otežalo precizno određivanje potencijala kritičnih sirovina.
Poseban problem naveden je u vezi sa mogućim premeštanjem materijala tokom vremena na lokaciji rudnika. U istorijskim tokovima rada jalovina ili otpadna stenska masa mogli su biti korišćeni kao nasipni ili balastni materijal, uključujući povratno zatrpavanje, pa se zato originalne količine ne mogu direktno vezati za današnje stanje bez dodatnih istraživanja. SGU navodi da bi bili potrebni novi proračuni resursa koji uključuju detaljna geološka istraživanja preostale otpadne stenske mase.
Istovremeno, takva detaljna ponovna procena nije bila deo dodeljenog zadatka SGU-a. Time se zatvara krug između identifikovanih koncentracija i kvantifikovanih količina koje su dostupne kroz postojeće podatke i merenja, ali bez potpunog obuhvata preostalog otpada koji bi bio predmet budućih analiza. Udeo koji bi ovakvi resursi mogli imati u snabdevanju ostaje ograničen prema samim procenama izveštaja.
Za region Bergslagena zaključak iz novih izveštaja svodi se na to da rudarski otpad sadrži merljive količine kritičnih sirovina, ali da obim ostaje nedovoljan za zamenu primarne proizvodnje na nivou Evrope. Procene istovremeno daju konkretnu sliku o vrstama materijala i lokalitetima gde koncentracije postoje, uz jasna metodološka ograničenja kada su u pitanju istorijski podaci o proizvodnji. Na taj način rezultati služe kao polazna tačka za dalja tehničko-geološka razmatranja o tome kako bi se potencijal mogao preciznije kvantifikovati.
