Evropski potrošači čelika i dalje se oslanjaju na uvoz rude gvožđa iz trećih zemalja, ali se tokovi već drugu godinu zaredom smanjuju. U 2023. godini EU je smanjila uvoz rude gvožđa za 11% u odnosu na 2022, na 72,75 miliona tona, prema proračunima zasnovanim na podacima Eurostata. Pad je relevantan i za planiranje nabavki i za procenu konkurentnosti domaćih i uvoznih sirovina u regionu.
Trend se vidi i kroz dinamiku isporuka proizvođačima čelika. U 2022. EU steelmakers su uvezli 81,72 miliona tona rude, što predstavlja pad od 12,7% na godišnjem nivou. Preokret je bio izražen i ranije: u 2021. godine količine su iznosile 93,58 miliona tona, uz rast od 20,2% u odnosu na prethodnu godinu.
Na mesečnom nivou, decembar 2023. pokazao je stabilizaciju u odnosu na prethodni decembar, ali uz slabiju sliku u odnosu na novembar. U decembru je u EU stiglo 5,06 miliona tona rude gvožđa, što je porast od 0,3% u poređenju sa decembrom 2022. Istovremeno, to je za 9,5% manje nego u novembru 2023.
Struktura snabdevanja ostala je ključna za razumevanje kako se menja tržišna ravnoteža. Najveći dobavljači rude gvožđa EU u 2023. bili su Kanada sa 21,48 miliona tona (-2,1% međugodišnje), Brazil sa 18,06 miliona tona (-11%) i Ukrajina sa 13,4 miliona tona (+3,7%). Promene među glavnim izvorima mogu uticati na logistiku i troškove nabavke za evropske proizvođače.
U istom periodu zabeležen je i pad isporuka iz pojedinih velikih izvoznika prema EU tržištu. Australija je smanjila isporuke za 71,9% međugodišnje, na svega 178,15 hiljada tona. Rusija je smanjila isporuke za 88,2% međugodišnje, na 332,27 hiljada tona.
Dok se EU ukupno povlači sa trećeg tržišta po obimu uvoza, najveći kupci unutar Unije beleže različite putanje potražnje. Holandija je bila najveći kupac sa 22,57 miliona tona (+31% međugodišnje), dok je Češka Republika zabeležila rast na 12,53 miliona tona (+17,2%). Francuska je povećala obim na 8,51 miliona tona (+11,7%), Belgija na 5,73 miliona tona (+7,9%), a Slovačka na 5,34 miliona tona (+7,3%).
Operativni kapaciteti čeličana pomažu da se razume kako se te količine prevode u industrijsku potrošnju. U Holandiji postoji jedna čeličana Tata Steel Ijmuiden kapaciteta 7,5 miliona tona čelika godišnje. U Češkoj Republici rade Liberty Ostrava (3,6 miliona) i Třinecké Železárny (2,8 miliona), što postavlja okvir za regionalnu potražnju.
U Francuskoj se navodi šest postrojenja sa ukupnim kapacitetom iznad osam miliona tona čelika godišnje. Belgija ima četiri čeličane sa kapacitetom od oko 8,5 miliona tona godišnje. Na Slovačkoj strani ističe se US Steel Košice sa kapacitetom od 4,5 miliona tona godišnje.
Šira slika globalne trgovine takođe daje kontekst za kretanja cena i dostupnosti sirovine. Globalna trgovina rudom gvožđa porasla je u 2023. za 5% u odnosu na 2022. i dostigla 1,59 milijardi tona. Poboljšanje se vezuje za blagi rast proizvodnje čelika uz odsustvo jasne politike ograničavanja proizvodnje od strane kineske vlade.
Za evropske kupce i dobavljače to znači da se promene ne dešavaju samo unutar EU već i kroz globalne tokove koji utiču na ponudu i pregovaračku poziciju. Smanjenje ukupnog uvoza EU na 72,75 miliona tona ostaje centralni signal o prilagođavanju industrijske potrošnje i nabavnih strategija tokom godine. Istovremeno, razlike među najvećim državama-uvoznicama ukazuju da potražnja nije homogena ni po obimu ni po tempu rasta.
