Nemačka se u okviru dualne tranzicije ka dekarbonizaciji i digitalizaciji suočava sa rastućim rizikom u snabdevanju kritičnim sirovinama, posebno kada je reč o tehnologijama koje zavise od specifičnih materijala. Vladi bliska finansijska institucija KfW navodi da je potrebna sveobuhvatna paleta mera kako bi se obezbedio pristup resursima tokom globalnog pomeranja ka energetskim i digitalnim rešenjima. Analiza ukazuje da su pojedine industrijske grane izložene ograničenom broju dobavljača, što povećava operativnu ranjivost lanca vrednosti.
U fokusu istraživanja, koje su sproveli IW Consult i Fraunhofer ISI, su rizici snabdevanja povezani sa bakarom, litijumom i mineralima iz grupe retkih zemnih metala. Poseban akcenat stavljen je na zavisnosti koje se prenose na ključne proizvodne sektore, uključujući automobilsku industriju. U takvim lancima, promena dostupnosti ili cena sirovina može brzo da se prelije na troškove proizvodnje i planiranje kapaciteta.
KfW ističe da strategije otpornosti moraju biti zasnovane na diverzifikaciji izvora i načina nabavke, jer ograničen broj dobavljača stvara strukturnu slabost. To se odnosi na situacije kada tržište ne nudi alternativne tokove materijala u kratkom roku. U praksi, takva zavisnost može uticati na kontinuitet proizvodnje i na sposobnost proizvođača da održavaju planirane performanse.
Jedan od pravaca koji institucija preporučuje jeste podsticanje tehnoloških unapređenja koja omogućavaju supstituciju materijala ili poboljšanje njihove efikasnosti u upotrebi. Time se smanjuje pritisak na uska grla u snabdevanju, ali i menja način na koji se određene komponente projektuju i proizvode. Analiza takođe razmatra kako inovacije mogu da utiču na potrošnju kritičnih sirovina kroz ceo životni ciklus proizvoda.
U pozadini preporuka je činjenica da Nemačka teži ekonomiji zasnovanoj na obnovljivoj energiji, pri čemu su tehnologije poput vetrogeneratora i solarnih panela povezane sa potrebom za specifičnim materijalima. Dodatno, električne baterije za vozila oslanjaju se na sirovine poput litijuma, dok bakar ostaje relevantan u više delova elektroenergetskih i proizvodnih lanaca. KfW naglašava da izazov nije samo proizvodnja energije, već i obezbeđivanje resursa koji tu proizvodnju omogućavaju.
Posebno je naglašeno da rizici nisu isključivo tržišni, već uključuju i društvene i ekološke aspekte povezane sa eksploatacijom i preradom sirovina. Procena obuhvata uticaje tokom životnog ciklusa resursa koji ulaze u tehnologije za energiju i mobilnost. Takav pristup je relevantan za regulatorni okvir jer upravljanje rizicima podrazumeva praćenje uslova nabavke i posledica po okruženje.
Analiza takođe povezuje ranjivost snabdevanja sa činjenicom da određeni materijali često dolaze iz ograničenog broja izvora, što povećava izloženost poremećajima. U kontekstu automobilske industrije, gde su lanci vrednosti kompleksni i vremenski osetljivi, takvi poremećaji mogu imati neposredne posledice po planiranje proizvodnje. Zbog toga KfW predlaže pristup koji istovremeno adresira diversifikaciju dobavljača, tehnološku efikasnost materijala i upravljanje rizicima.
Zaključci istraživanja stavljaju fokus na to kako se otpornost gradi kroz više poluga umesto oslanjanja na jednu meru. U tom okviru, mere koje se odnose na supstituciju i efikasnost dopunjuju napore da se smanje zavisnosti od uskih dobavljačkih kanala. Istovremeno, razmatranje društvenih i ekoloških rizika tokom životnog ciklusa pomaže da se procena ranjivosti veže za realne uslove nabavke.
