Evropska unija je najavila usvajanje Critical Raw Materials Act (CRMA) kao odgovor na rizike u snabdevanju kritičnim mineralima koji su ključni za zelene i digitalne industrije, ali i za odbrambeni i svemirski sektor. Odluka, koju je najavio Evropski savet, postavlja okvir za obezbeđivanje “sigurnog i održivog” toka sirovina. U praksi, to znači da se prioritet daje domaćem izdvajanju, preradi u okviru EU i povećanju udela recikliranih materijala.
CRMA uvodi ambiciozne merne ciljeve vezane za potrošnju kritičnih sirovina u EU. Fokus je na smanjenju zavisnosti od pojedinačnih izvora uvoza i na preusmeravanju lanca vrednosti ka aktivnostima unutar evropskog tržišta. Takav pristup direktno utiče na način na koji se planiraju kapaciteti prerade i industrijska potražnja za mineralima.
U Kini se, međutim, procenjuje da bi nova regulativa mogla da pojača napetosti u ekonomskim odnosima EU i Kine. Yang Chengyu, saradnik istraživač na Institutu za evropske studije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, ukazuje da bi CRMA mogla da pojača konkurenciju za kritične resurse. Njegova ocena je da bi to moglo dovesti do “sudara” interesa EU i Kine u segmentima gde je kinesko prisustvo dominantno.
Yang takođe navodi da se CRMA u delu stručne zajednice tumači kao regulativa sa snažnim ideološkim elementima. Takva percepcija, prema njegovom stavu, može dodatno opteretiti pregovaračku dinamiku između dve strane. U kontekstu trgovine sirovinama, signaliziranje alternativnih izvora može se reflektovati na očekivanja dobavljača i kupaca.
Bez obzira na evropske planove diversifikacije, stručnjaci ističu da Kina zadržava snažnu poziciju u rudarstvu, preradi i proizvodnji kritičnih minerala. Posebno se naglašava dominacija Kine u rafinaciji retkih zemnih elemenata, kao i u lancu vrednosti za kobalt, nikl i litijum. Ta struktura proizvodnje čini kineske tokove sirovina relevantnim za evropsku industriju koja se oslanja na materijale za zelenu transformaciju.
Dominacija u rafinaciji ima operativni značaj jer rafinisani proizvodi predstavljaju ulaznu tačku za dalje hemijske procese i proizvodnju komponenti. Kada je taj korak koncentrisan u jednoj geografskoj zoni, promene u nabavnim strategijama EU mogu zahtevati dodatne troškove prelaska na alternativne izvore. Yang Chengyu ističe upravo rizik rasta troškova za EU usled pokušaja zamene kineskih sirovina.
U argumentaciji se polazi od činjenice da Kina raspolaže velikim proizvodnim kapacitetima i tehnološkim prednostima u segmentima povezanim sa zelenom transformacijom. To znači da bi konkurentske alternative mogle sporije da popune praznine u snabdevanju ili traže drugačije industrijske aranžmane. U takvom scenariju, troškovna dinamika postaje važan faktor za industrije koje zavise od stabilnih inputa.
CRMA je zamišljena tako da smanji zavisnost od pojedinačnih dobavljačkih pravaca kroz kombinaciju lokalnog izdvajanja, prerade unutar EU i većeg korišćenja recikliranih materijala. Međutim, stručna procena iz kineskih institucija naglašava da bi takav kurs mogao intenzivirati nadmetanje za ograničene resurse. Istovremeno, činjenica da Kina drži ključne korake lanca vrednosti utiče na to koliko brzo se mogu ostvariti zamene bez pritiska na cene i dostupnost.
Za evropsku industriju CRMA predstavlja regulatorni signal koji menja način planiranja nabavki kritičnih sirovina. Za kineske proizvođače i prerađivače regulativa otvara pitanje kako će se tržišni udeli kretati pod pritiskom novih ciljeva EU. U širem regionalnom okviru, rasprava o alternativama kineskim tokovima ukazuje na to da će konkurencija za kritične minerale ostati centralna tema trgovinskih odnosa.
U konačnom zbiru, CRMA nastoji da obezbedi sigurnost snabdevanja kritičnim sirovinama kroz ambiciozne ciljeve potrošnje, jačanje domaće prerade i povećanje reciklaže. Istovremeno, stručnjaci ukazuju da bi regulativa mogla da pojača konkurenciju za resurse i optereti ekonomske veze EU i Kine. Dominantna pozicija Kine u rafinaciji retkih zemnih elemenata i proizvodnim lancima za kobalt, nikl i litijum ostaje ključna tačka oko koje se oblikuju očekivanja o troškovima i dostupnosti materijala.
