Koncept de-rizikacije u nemačkoj politici prema Kini fokusira se na smanjenje oslanjanja na uvoze iz Kine, ali najnovija procena pokazuje da se stvarna diversifikacija nabavnih tržišta odvija ograničeno. Studija nemačkog Instituta za nemačku privredu (IW) ukazuje da je napredak u promeni strukture izvora snabdevanja slab. U praksi, to znači da i dalje postoji koncentrisan rizik u lancima snabdevanja za više industrijskih kategorija. Posebno je važno što se ovaj nalaz odnosi na proizvode koji su povezani s hemijskom industrijom, farmaceutikom, elektronikom i kritičnim sirovinama.
IW identifikuje ključne grupe proizvoda u kojima Nemačka ostaje znatno zavisna od kineskih isporuka. Među njima su hemikalije, farmaceutski proizvodi, elektronika i sirovine. Ovakva struktura uvoza ima neposredan operativni značaj jer su te kategorije često vezane za proizvodne procese koji zahtevaju specifične specifikacije i kontinuitet snabdevanja. Kada se dobavljačka baza ne menja dovoljno brzo, ranjivost ostaje prisutna i tokom perioda geopolitičkih ili logističkih poremećaja.
U preporukama za sprovođenje mera de-rizikacije, nemačka vlada dobija smernicu da sprovede sveobuhvatnu analizu rizika. Takav pristup podrazumeva identifikaciju kritičnih proizvoda koji su nezamenjivi ili se ne mogu lako zameniti alternativama. Istovremeno, potrebno je prikupiti informacije o mogućim supstitutima i alternativnim dobavljačima, kako bi procena bila zasnovana na uporedivim podacima. Ovaj deo je posebno osetljiv jer kvalitet odluka zavisi od dostupnosti relevantnih informacija iz realnog poslovanja.
Jedan od ograničavajućih faktora leži u tome što se podaci potrebni za analizu rizika mogu tretirati kao poslovna tajna. IW ističe da prikupljanje informacija može biti otežano zbog osetljivosti komercijalnih detalja. Zbog toga se kao rešenje predlaže formiranje radne grupe usmerene na prikupljanje podataka od kompanija uz strogu poverljivost. Takav mehanizam treba da omogući razmenu informacija bez otkrivanja osetljivih komercijalnih aranžmana.
Analitički okvir zasnovan na identifikaciji kritičnih proizvoda i mapiranju alternativa trebalo bi da pomogne boljem razumevanju ranjivosti povezanih sa zavisnošću od kineskih uvoza. U studiji se naglašava da angažovanje sa industrijskim akterima predstavlja ključnu komponentu procesa procene. Time se rizici ne posmatraju samo kroz makro nivo trgovinskih tokova, već kroz praktične zahteve proizvodnje i mogućnosti zamene dobavljača. U kontekstu globalnih lanaca snabdevanja, takva metodologija ima značaj za kontinuitet isporuka kada dođe do poremećaja.
Zaključak studije je da dosadašnji efekti de-rizikacije nisu doveli do merljivog pomaka ka diversifikaciji nabavnih tržišta u grupama proizvoda koje su navedene kao prioritetne. IW time postavlja fokus na potrebu za preciznijim upravljanjem rizikom umesto oslanjanja na opšte pretpostavke o mogućnostima zamene izvora snabdevanja. Za regulatorni i industrijski nivo to znači da će kvalitet politika zavisiti od obima i pouzdanosti prikupljenih podataka. Ujedno, ostaje otvoreno pitanje koliko brzo struktura uvoza može biti preusmerena u kategorijama gde je zavisnost najizraženija.
