Evropska politika kritičnih sirovina ulazi u novu fazu nakon što je Evropski parlament i Savet potvrdio strategiju koja prati Critical Raw Materials Act. U fokusu je smanjenje zavisnosti od uvoza i jačanje industrijske konkurentnosti kroz planiranje proizvodnje, prerade i reciklaže. Odluka je važna jer postavlja merila za raspodelu nabavnog rizika i rokove za administrativne procedure.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, na funkciji od decembra 2019, postepeno je proširivala listu kritičnih materijala tokom mandata. Konačno odobrenje strategije predstavlja prekretnicu u primeni tog pristupa na nivou zakonodavstva. Time se učvršćuje operativni okvir za industriju koja zavisi od stabilnog snabdevanja metalima i mineralnim sirovinama.
Akt identifikuje 17 strateških elemenata, uključujući kobalt i bakar, uz dodatnu proširenu listu od 34 kritična materijala. Na toj listi nalazi se i koksni ugalj, što ukazuje na obuhvat lanca vrednosti koji se ne svodi samo na metale. Cilj politike je da se do 2030. godine lokalno kopa najmanje 10% ovih materijala u EU.
Paralelno sa širenjem domaće proizvodnje, planirane su i kvote za preradu i reciklažu. Prema okviru, EU treba da preradi 40% kritičnih materijala, dok bi reciklažom trebalo obuhvatiti 25%. Takve smernice su relevantne jer utiču na kapacitete rafinerija, postrojenja za preradu i tokove sekundarnih sirovina u industriji.
Jedna od ključnih odredbi odnosi se na koncentraciju nabavke: nijedna zemlja ne sme da obezbedi više od 65% godišnje potrošnje bilo kog kritičnog sirovine u EU nakon 2030. godine. Ovaj prag je usmeren na smanjenje geopolitičkog i operativnog rizika u lancima snabdevanja. U praksi, to menja kriterijume pri izboru dobavljača i ugovornim aranžmanima za dugoročne potrebe industrije.
Regulatorni deo okvira uvodi i ubrzavanje procedura za projekte koji obezbeđuju lokalno snabdevanje. Predviđeno je da odluke o novim rudnicima budu donete u roku od 27 meseci, dok bi odluke o postrojenjima za reciklažu i preradu trebalo da budu donete u roku od 15 meseci. Skraćivanje vremenskog ciklusa posebno je važno za projekte koji zahtevaju složeno usklađivanje sa dozvolama i infrastrukturnim uslovima.
Iako je usvajanje akta predstavljeno kao značajan korak, poslanici Evropskog parlamenta naglašavaju da to ne znači završetak posla. Tokom debate u Briselu, organizovane uz učešće Eurometaux-a, zakonodavci su ukazali na potrebu za merama koje prate implementaciju i prevazilaze prepreke za realizaciju projekata. Fokus je stavljen na to kako se pretvara regulatorni okvir u konkretne odluke industrije.
Jan-Christoph Oetjen pozvao je Komisiju da izdvoji strateške projekte i naglasio potrebu za smanjenjem rizika ulaganja. Predložio je saradnju između fondova EU i država članica kroz mehanizam revolving sistema namenjen de-riskingu investicija. Taj pristup je relevantan jer se finansijski rizici često javljaju pre nego što projekti dostignu fazu stabilnih prihoda ili operativne pouzdanosti.
U raspravi su ponovljene poruke o potrebi koordinacije između industrije i kreatora politika kako bi se ubrzala realizacija kapaciteta. Poslanici su istakli da bez instrumenta koji adresiraju troškove, rokove i neizvesnost projekta, administrativno ubrzanje samo po sebi ne garantuje brzu izgradnju novih kapaciteta. Time se otvara pitanje kako će se prioriteti iz akta pretočiti u finansijski održive portfolije.
Kako se približavaju evropski izbori, pažnja rukovodstva Komisije pomera se ka industrijskoj konkurentnosti u okviru post-Green Deal agende. Istovremeno, deo aktera ukazao je na mogućnost da takav fokus oslabi ranije ostvarene elemente klimatskih ciljeva ugrađenih u regulatorni pristup. Sara Matthieu iz Belgije naglasila je da industrija ima ključnu ulogu u ekonomiji zasnovanoj na neutralnosti ugljenika, uz zahtev za balans između konkurentnosti i ekoloških ciljeva.
Evangelos Mytilineos, izvršni direktor grčke metalurške kompanije Mytilineos i predsednik Eurometaux-a, ocenio je da tempo delovanja mora biti ubrzan radi očuvanja evropske konkurentnosti i autonomije. On je ukazao na izazove metalske industrije u uslovima globalne konkurencije i geopolitičkih tenzija koje utiču na dostupnost sirovina i troškove nabavke. Njegova poruka vezana je za operativnu realnost sektora koji zavisi od stabilnih ulaznih tokova.
Eurometaux-ov izveštaj Raw Materials 2030, objavljen nedavno, navodi ključne izazove i preporuke za industriju. Dokument ističe potrebu za hitnim merama koje uključuju otvaranje novih rudnika, izgradnju postrojenja za preradu i pokretanje inicijativa za reciklažu kako bi se povećala otpornost Evrope. U tom kontekstu razmatraju se faktori kao što su tempo razvoja kapaciteta i usklađenost sa regulatornim rokovima.
U analizi se posebno navode inicijative poput američkog Inflation Reduction Act kao relevantan spoljni podsticaj koji menja konkurentsko okruženje. Dodatno se ističu mere Kine povezane sa zabranama izvoza koje utiču na tržišnu dostupnost pojedinih sirovina. Zbog toga okvir EU dobija dodatnu težinu u održavanju pozicije na globalnom tržištu kritičnih materijala.
Aktuelna kombinacija kvota, ograničenja koncentracije nabavke i ubrzanih procedura predstavlja regulatornu osnovu za promenu strukture lanca vrednosti kritičnih sirovina u EU. Istovremeno, rasprave u Evropskom parlamentu pokazuju da implementacija zavisi od sposobnosti da se obezbede projekti spremni za realizaciju unutar definisanih rokova. U narednom periodu ključno će biti kako će finansijski instrumenti pratiti administrativne mehanizme predviđene aktom.
