U globalnoj ekonomiji, pristup kritičnim sirovinama sve češće određuje tempo tehnoloških promena i pouzdanost lanaca snabdevanja. Materijali poput litijuma i retkih zemnih elemenata predstavljaju ključne komponente za elektromobilnost, proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, kao i za primene u vazduhoplovstvu i odbrani. Istovremeno, njihova dostupnost postaje faktor koji utiče na ekonomski i ekološki održivost država.
Kako rastu geopolitičke tenzije, Evropska unija tretira sigurnost snabdevanja kao strateško pitanje. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u obraćanju o stanju Unije 2022. godine istakla da će „litijum i retke zemlje uskoro biti važniji od nafte i gasa“. Takav signal postavlja fokus na materijale koji direktno utiču na energetsku tranziciju i industrijsku konkurentnost.
U tom kontekstu, razlika u pristupu između regiona postaje vidljiva kroz politiku lanaca snabdevanja. Kina i Japan su ranije prioritetizovali održivost u svojim lancima nabavke kritičnih sirovina, dok je EU, prema navedenim procenama, zaostajala. EU sada nastoji da smanji taj jaz kroz regulatorni okvir usmeren na domaću proizvodnju i preradu.
Ključni instrument je Critical Raw Materials Act (CRMA), uveden radi jačanja domaćih lanaca snabdevanja uz istovremeno unapređenje ekonomske i ekološke održivosti. Cilj akta je da se obezbedi pouzdaniji pristup kritičnim sirovinama kroz jasne metrike za rudarstvo, preradu i reciklažu do 2030. godine. Time se istovremeno želi ublažiti zavisnost EU od pojedinačnih država koje nisu članice ili od jedinstvenih izvora.
EU je identifikovala 34 kritične sirovine, pri čemu je 16 klasifikovano kao strateške sirovine. U toj grupi posebno se izdvajaju retki zemni elementi i litijum zbog njihove uloge u prelasku Evrope na elektromobilnost i obnovljive izvore energije. Materijali su relevantni i za održavanje konkurentnosti proizvođača koji zavise od stabilnog snabdevanja iz održivih izvora.
Prema razmatranim podacima, EU raspolaže mineralnim resursima koji mogu da pokriju ciljeve CRMA za retke zemne elemente i litijum do 2030. godine. Međutim, politički i društveni otpor, uz izvesnu inertnost krajnjih korisnika, usporili su potrebna ulaganja i razvojne aktivnosti. U praksi to znači da raspoloživost resursa ne garantuje automatsko dostizanje planiranih kapaciteta bez operativnog napretka u projektima.
Dok je značaj litijuma za elektrifikaciju široko prepoznat, složenija uloga retkih zemnih elemenata ostaje manje razumljena van užih stručnih krugova. Taj jaz u razumevanju predstavlja potencijalnu tačku rizika za oblikovanje politika koje treba da obuhvate čitav spektar materijala obuhvaćenih strategijom EU. Za regulatorni okvir to je važno jer CRMA ne tretira samo eksploataciju, već i preradu i reciklažu kao deo stabilnog lanca vrednosti.
U ukupnom pregledu, CRMA povezuje strateške ciljeve do 2030. sa strukturom zavisnosti EU od spoljašnjih dobavljača. Fokus na domaće rudarenje, preradu i reciklažu usmeren je na smanjenje rizika koncentracije izvora snabdevanja. Istovremeno, činjenica da su retki zemni elementi i litijum izdvojeni kao ključni materijali pokazuje kako regulativa direktno prati tehnološke pravce energetskog sektora.
