Napori Evropske unije da smanji oslanjanje na Kinu u snabdevanju kritičnim mineralima suočavaju se s ograničenjima koja proizlaze iz načina na koji Peking planira i komunicira strategije za svoj mineralni sektor. MERICS ističe da je zapadnim istraživačima teško da dobiju pouzdane informacije o kineskoj politici, što otežava procene budućih kretanja u sektorima od ključnog značaja. U praksi, manjak uvida u dugoročne ciljeve povećava neizvesnost za planiranje lanaca snabdevanja.
Posebnu zabrinutost izazivaju mere koje je Kina preduzimala kako bi ograničila izvoz određenih sirovina i povezanih tehnologija. Među navedenim primerima su galijum, germanijum i odabrani grafitni proizvodi. Takvi potezi se dovode u vezu s rizikom da resursi relevantni za evropsku zelenu tranziciju mogu postati predmet političkog ili strateškog korišćenja.
EU istovremeno radi na okviru koji bi trebalo da smanji zavisnost od kineskih isporuka kroz zakonodavne i operativne mehanizme. Critical Raw Materials Act je predstavljen kao inicijativa čiji je cilj smanjenje oslanjanja na dobavljače iz trećih zemalja, uz potrebu da se razumeju i sadašnje politike i potencijalni dugoročni pravci razvoja. U tom kontekstu, dostupnost informacija o kineskim planovima dobija centralnu ulogu za kvalitet procena rizika.
Kada je reč o planiranju resursa, kineski pristup se oslanja na periodične dokumente koji se izdaju još od ranih 2000-ih. Ti dokumenti su do sada pružali određeni uvid u prioritete i politike Pekinga, ali se očekivanja oko narednih ciklusa planova nisu ispunila. To je dodatno pojačalo jaz između potreba EU za predvidivošću i onoga što je javno dostupno.
Jedan od konkretnih primera je Nacionalni plan za mineralne resurse za period 2016–2020, koji je definisao ciljeve i identifikovao 24 „strateška minerala“ važna za kinesku ekonomiju i odbranu. Takva kategorizacija pokazuje kako Peking povezuje resurse sa širim nacionalnim interesima. Međutim, najavljeni naredni dokumenti nisu objavljeni u očekivanom formatu.
Prema dostupnim informacijama, očekivani nacionalni plan za period 2021–2025 nije objavljen, niti su predstavljeni drugi planski dokumenti specifični za pojedine komoditete. Umesto toga, ukazuje se na pomeranje ka većoj tajnosti u pogledu budućih smernica. Za evropske aktere to znači da se scenariji moraju formulisati uz veće pretpostavke nego što bi bilo moguće uz transparentnije planiranje.
Ograničenja u transparentnosti direktno utiču na sposobnost EU da „de-riskuje“ snabdevanje mineralima, odnosno da smanji ranjivosti lanaca kroz diverzifikaciju i jačanje domaćih kapaciteta. Bez jasnijeg razumevanja namera Pekinga, regulatorima i industriji je teže da dizajniraju mere koje bi bile precizno usklađene s mogućim promenama u dostupnosti ili tokovima sirovina. U takvom okruženju, informacijska asimetrija postaje faktor operativnog rizika.
MERICS takođe navodi da restrikcije pristupa informacijama doprinose nepovjerenju i stvaraju neravnotežu između Kine i EU po pitanju podataka o strategijama. Kada jedna strana raspolaže detaljnijim informacijama o dugoročnim ciljevima, a druga ih ne može pouzdano pribaviti, procene postaju manje stabilne. To naročito dolazi do izražaja kod komoditeta koji imaju višestruku primenu u energetici i industriji.
U odgovoru na takve okolnosti, evropski kreatori politika suočavaju se s potrebom da računaju na mogućnost smanjenog pristupa informacijama o kineskoj strategiji minerala. Iako nije realno očekivati značajan uticaj na nivo transparentnosti Pekinga, EU može preciznije obrazložiti logiku svojih de-risking politika i ubrzati mere kojima bi se ublažile ranjivosti lanaca snabdevanja u uslovima povećane neizvesnosti. Time se naglasak pomera sa oslanjanja na informacije iz jedne jurisdikcije ka jačanju otpornosti sistema.
U širem regionalnom okviru, ovaj problem se reflektuje na način na koji se kritične sirovine planiraju kroz industrijske politike i regulatorne instrumente širom jugoistočne Evrope i EU. Povezanost energetskih tehnologija sa specifičnim mineralima pojačava značaj predvidivosti tokova sirovina i stabilnosti pravila trgovine. Istovremeno, ograničenja izvoza određenih materijala poput galijuma, germanijuma i selektivnih grafitnih proizvoda ostaju relevantna za procenu potencijalnih prekida ili promena u dostupnosti.
Kako Kina nastavlja da koristi periodične dokumente za planiranje resursa, ali uz izostanak najavljenih planova za 2021–2025 i drugih planskih dokumenata po komoditetima, evropski akteri ostaju bez ključnog elementa: potpunog pregleda dugoročnih prioriteta. U takvim uslovima, razumevanje postojećih kategorija poput 24 strateška minerala iz perioda 2016–2020 ostaje referentna tačka, ali ne zamenjuje potrebu za ažuriranim smernicama. Posledica je veća težina procena rizika koje zavise od informacija o budućem ponašanju tržišta.
