Kazahstan se sve više pozicionira kao dobavljač kritičnih mineralnih sirovina za industrije koje zavise od elektronike, vazduhoplovnih komponenata i baterija. U fokusu su elementi poput titana, berilijuma, tantaluma i niobijuma, čija dostupnost direktno utiče na lance vrednosti u tehnološki intenzivnim sektorima. Razvoj ležišta i prerada ostaju ključni izazovi jer zahtevaju kapital za istraživanje, eksploataciju i postrojenja.
Prema procenama Svetske banke, Kazahstan ima više od 5.000 neotkrivenih mineralnih ležišta, sa ukupnom vrednošću većom od 46 biliona dolara. Ta razmera potencijala pomaže da se razume zašto se pažnja investitora usmerava na proširenje portfolija projekata u kritičnim sirovinama. Istovremeno, činjenica da je razvojni ciklus dug i složen pojačava značaj finansiranja i institucionalne koordinacije.
U proizvodnom smislu, Kazahstan već isporučuje 18 od 34 esencijalna elementa koja su relevantna za ekonomiju Evropske unije. Dodatno, postoji značajan prostor za proširenje kapaciteta jer se procenjuje potencijal za još devet retkih zemnih elemenata koji do sada nisu u potpunosti iskorišćeni. Ovakva struktura resursa obično određuje tempo ulaganja u istraživanje i pripremu projekata prerade.
Evropska unija je najveći trgovinski partner i jedan od najznačajnijih izvora stranih ulaganja za Kazahstan u sektoru sirovina. U 2023. godini EU investicije u Kazahstanu iznosile su 7,8 milijardi dolara, uz fokus na kritične sirovine. Za industrije u Evropi to je važno jer stabilnost nabavki zavisi od kombinacije domaće proizvodnje i pouzdanih prekograničnih tokova.
Poseban okvir saradnje predstavlja Memorandum o razumevanju iz 2022. godine između Kazahstana i EU. Dokument naglašava održive lance vrednosti za sirovine, baterije i obnovljivi vodonik, a implementacija je počela 2023. godine. Nakon toga evropski subjekti su vidljivo povećali aktivnosti istraživanja u Kazahstanu, što se odražava na broj projekata u ranoj fazi.
Jedan od konkretnih pokazatelja obima saradnje jesu sporazumi vredni 1,7 milijardi dolara između Nemačke i Kazahstana. Među navedenim obavezama ističe se angažman nemačke kompanije HMS Bergbau za istraživanje litijuma. U kontekstu tržišta baterijskih metala, takvi koraci su relevantni jer istraživanje određuje buduće opcije za snabdevanje i preradu.
Infrastruktura ostaje operativni uslov za pretvaranje resursa u isporučive količine. Evropska investiciona banka sarađuje sa zemljama Centralne Azije na sufinansiranju transportnih projekata poput Trans-kaspijskog transportnog koridora kroz inicijativu Global Gateway. Ovi pravci su povezani sa mogućnošću efikasnijeg dopremanja sirovina ka evropskim tržištima.
Paralelno sa infrastrukturnim planovima, Kazahstan formira institucionalne mehanizme za privlačenje dodatnog kapitala iz EU okruženja. Nova investiciona kancelarija u Briselu namenjena je jačanju bilateralnog ekonomskog odnosa i privlačenju novih ulaganja. Za projekte kritičnih sirovina to može biti značajno jer ubrzava usklađivanje interesa između investitora i lokalnih aktera.
Strategija Kazahstana ne ostaje samo na izvozu sirovina, već uključuje cilj da se vrednost zadržava unutar granica kroz procese sa višom dodatom vrednošću. Time se nastoji da se poveća ekonomski efekat domaćeg rada i tehnološki kapaciteti industrije. Ministar nauke i visokog obrazovanja Sayasat Nurbek naglasio je važnost lokalizacije delova lanca vrednosti kako bi se razvila rešenja i podržao održivi razvoj.
U operativnom smislu, pristup se oslanja na jačanje globalnih lanaca snabdevanja kroz održivu eksploataciju i preradu, zajedničko naučno istraživanje i razvoj veština. Takva orijentacija je usklađena sa ciljevima zelene tranzicije i potrebom da se poveća otpornost lanaca snabdevanja usled rasta globalne potražnje za kritičnim mineralima. Za regione koji zavise od uvoza ovih materijala, kontinuitet snabdevanja postaje jednako važan kao troškovi proizvodnje.
Kazahstan istovremeno održava prijateljske i kooperativne odnose sa Kinom, uz pristup zasnovan na dopunjavanju umesto konkurencije u globalnim lancima kritičnih minerala. Pozicioniranje kao pouzdanog dobavljača trebalo bi da doprinese otpornosti globalnog snabdevanja bez direktnog osporavanja dominantne pozicije Kine. Ovakva logika utiče na način na koji se planiraju partnerske strukture i tokovi materijala prema različitim tržištima.
Ukupno gledano, kombinacija postojećih proizvodnih rezultata—uključujući 18 od 34 esencijalna elementa relevantna za EU—i procenjenog potencijala dodatnih resursa daje osnovu za širenje portfolija projekata. Ulaganja EU u iznosu od 7,8 milijardi dolara tokom 2023. godine, zajedno sa sporazumima vrednim 1,7 milijardi dolara za istraživanje litijuma, ukazuju na intenziviranje aktivnosti u ranoj fazi razvoja. Transportni koridori poput Trans-kaspijskog pravca kroz Global Gateway doprinose operativnoj izvedivosti lanaca snabdevanja ka Evropi.
