Geopolitički pritisci i konkurencija velikih sila sve češće prelamaju odluke u industrijama koje zavise od kritičnih sirovina. Ruska invazija na Ukrajinu, zaoštravanje odnosa Kina–SAD, izborni ciklusi i regionalni konflikti poput onih u Izraelu utiču na tokove materijala za odbranu, visokotehnološke sektore, vazduhoplovstvo i zelenu energetiku. U takvom okruženju, pristup mineralima koji ulaze u baterije, elektroniku i proizvodnju metala postaje operativno pitanje, a ne samo strateška tema.
Potražnja za kritičnim mineralima raste brže od tradicionalnih planova nabavke. Tržište je udvostručeno na više od 320 milijardi dolara u poslednjih pet godina i očekuje se da se ponovo udvostruči u narednih pet. Demokratske ekonomije se oslanjaju na ključne materijale poput nikla, litijuma i aluminijuma, zbog čega svaka prekidna tačka u lancu snabdevanja brzo menja troškove i rokove isporuke.
Ukrajina se u tom kontekstu pozicionira kao potencijalno važan izvor kritičnih sirovina uprkos trenutnim ograničenjima. Prema podacima o geološkoj raznolikosti, zemlja ima oko 5% svetskih rezervi mineralnih resursa i nalazi se među top 10 globalnih dobavljača. Ovakva struktura resursa relevantna je jer omogućava diverzifikaciju portfolija materijala koji se koriste u više industrijskih lanaca.
Ukrajinski mineralni potencijal obuhvata približno 20.000 nalazišta i 116 tipova mineralnih resursa. Pre invazije, 15% tih nalazišta bilo je aktivno, uključujući značajne izvore metalnih i nemetalnih sirovina. U praksi, to znači da je deo kapaciteta već bio u funkciji pre poremećaja, što je bitno za razumevanje brzine eventualnog oporavka proizvodnje.
Među materijalima koji privlače pažnju nalazi se titanijum, gde Ukrajina vodi u rezervama u Evropi. Titanijum je ključan za primene u vazduhoplovstvu, medicini, automobilskoj industriji i pomorskom sektoru. Istovremeno, zemlja raspolaže jednim od najvećih evropskih rezervi litijuma, relevantnog za baterije i keramiku.
Na strani elektronike i poluprovodničkih lanaca, Ukrajina je istaknuta po galijumu i neon-gasu. Navodi se da zemlja prednjači među evropskim proizvođačima galijuma, koji je važan za semiconductorske tehnologije. Takođe je navedena kao ključni globalni dobavljač visokopurifkovanog neona za industriju poluprovodnika.
U nuklearnom i industrijskom segmentu pominju se berylijum i uran. Berylijum se povezuje sa potrebama nuklearne industrije, vazduhoplovstva i elektronskog sektora, dok uran ulazi u nuklearne primene. Dodatno se navode zirconijum i apatiti kao resursi povezani sa nuklearnim i medicinskim sektorima.
Za proizvodnju metala relevantni su podaci o gvožđu i mangan-u zbog veze sa „zelenim čelikom“. Ukrajina ima značajne rezerve gvozdene rude i mangana, a posebno se ističe njihova upotreba u proizvodnji čelika uz niže emisije. U 2021. godini Ukrajina je isporučila 43% uvoza EU čeličnih limova (steel plate), što pokazuje koliko su pojedini tokovi bili koncentrisani na ukrajinsko snabdevanje.
Širi spektar obojenih metala uključuje bakar (kao bakar), kao i olovo, cink i srebro. Pored toga, navode se rezerve nikla, kobalta i grafita koji podržavaju različite industrijske potrebe. Ovi materijali su posebno osetljivi na promene u geopolitičkom okruženju jer ulaze u više faza proizvodnje od rudarstva do prerade.
Poremećaji u lancima snabdevanja dodatno su naglašeni dominacijom Kine u kritičnim mineralima. Kina kontroliše značajan deo retkih zemnih elemenata kroz strateška ulaganja i politike koje pokrivaju ceo raspon od rudarstva do proizvodnje. Ta dominacija se proteže na elemente koji su važni za obnovljivu energiju i električna vozila.
Pre invazije Ukrajina je bila značajan dobavljač titanijuma, litijuma, galijuma, gvozdene rude i mangana za Evropu. Konflikt je zatim uslovio potrebu za alternativnim rutama snabdevanja koje su opisane kao skuplje i sporije. U paralelnom kontekstu, Rusija kao drugi veliki dobavljač suočava se sa izazovima zbog sankcija, što dodatno pojačava rizik od nestašica za materijale poput titanijuma.
Geopolitički uticaj dominacije Kine ogleda se kroz mogućnost ekonomske poluge nad globalnim odlukama. Rast protekcionizma dodatno komplikuje planiranje nabavki jer pojedine zemlje uvode ograničenja izvoza minerala poput litijuma i nikla. Posledica su cenovni skokovi zabeleženi nakon invazije na primer kod nikla i litijuma, koji su ključni za električna vozila i rešenja zasnovana na obnovljivoj energiji.
U isto vreme raste značaj platinskih grupa metala zbog njihove uloge u proizvodnji vodonika i gorivnim ćelijama. To proširuje listu materijala čija dostupnost postaje merilo otpornosti industrijskih lanaca. Promene cena takođe utiču na troškove tehnoloških programa koji zavise od stabilnog snabdevanja.
Na strani potražnje, projekcije ukazuju na rast prodaje električnih vozila do 2030. godine, što bi trebalo da pojača potražnju za litijumom i kobaltom neophodnim za baterije. Takva dinamika povećava pritisak na kapacitete prerade i logistiku, naročito kada su geografski rizici izraženiji nego ranije. U tom smislu EU i SAD rade na strategijama „on-shoring“ i „friend-shoring“ kako bi smanjile oslanjanje na režime van demokratskog okvira.
Institucionalni okvir EU uključuje European Battery Alliance i Critical Raw Materials Act, uz fokus na inovacije, reciklažu i međunarodne partnerske aranžmane radi obezbeđivanja kritičnih materijala. Ove inicijative su relevantne jer povezuju tehnološki razvoj sa pravilima nabavke sirovina kroz regulativne mehanizme. Time se menja način na koji kompanije planiraju izvore snabdevanja i rokove usaglašavanja kapaciteta.
U takvoj slici Ukrajinin potencijal ostaje značajan uprkos aktuelnim ograničenjima izazvanim ratom. Integracija ukrajinskih resursa u globalne tokove može podržati industrijsku otpornost Evrope tokom zelene tranzicije dok istovremeno utiče na oporavak zemlje nakon konflikta kroz povratak proizvodnje metalnih tokova koji su ranije bili prisutni na tržištu EU. Koncentracija podataka o rezervama titanijuma (vodeće mesto u Evropi po rezervama), litijuma (jedan od najvećih evropskih rezervi) kao i udela od 43% isporuka čeličnih limova EU iz 2021. godine pokazuje da pojedine kategorije imaju direktnu operativnu težinu.
Istovremeno, dominacija Kine kroz retke zemlje elemente od rudarstva do proizvodnje ostaje strukturna varijabla koja utiče na pregovaračku poziciju drugih dobavljača. Poremećaji nastali invazijom doveli su do skupljih alternativnih ruta snabdevanja za materijale poput titanijuma, dok sankcioni režimi dodatno komplikuju dostupnost određenih izvora iz Rusije. Zbog toga je pitanje diverzifikacije lanaca snabdevanja povezano sa konkretnim portfoliom resursa koje države mogu ponuditi.
Kada se posmatra ukupna slika kritičnih sirovina—od nikla, litijuma i aluminijuma do galijuma, neona visokog stepena čistoće te gvozdene rude i mangana—Ukrajina predstavlja skup resursa koji pokriva više industrijskih segmenata istovremeno. Geološka raznolikost sa oko 20.000 nalazišta raspoređenih kroz 116 tipova resursa daje osnovu za portfeljski pristup umesto oslanjanja na jednu sirovinu ili jedan tok prerade. U regionalnom kontekstu Zapadnog Balkana i šireg Jugoistočnog Evrope to ima dodatnu važnost jer tržišta često zavise od stabilnosti evropskih nabavki metala.
Za energetsku tranziciju posebno su relevantni materijali povezani sa baterijama (litijum) i tehnologijama gorivih ćelija (platinske grupe metala), dok industrijski lanci zahtevaju kontinuitet snabdevanja titanijumom za vazduhoplovstvo i druge sektore visoke vrednosti. Ukoliko bi se operativni tokovi iz Ukrajine ponovo stabilizovali nakon poremećaja izazvanih ratom, to bi imalo neposredan efekat na dostupnost određenih kategorija sirovina koje su već zabeležile cenovne skokove tokom geopolitičkih promena. U tom okviru regulativne inicijative EU usmerene na inovacije, reciklažu i međunarodne partnerske aranžmane predstavljaju mehanizam kojim se pokušava smanjiti ranjivost lanaca snabdevanja.
