Napetosti oko planova za eksploataciju litijuma ponovo su u fokusu javnosti u Bosni i Hercegovini i Srbiji, uz tvrdnje lokalnih zajednica o pritiscima na zakonodavstvo, slabom nadzoru i mogućim posledicama po vodne resurse. U oba slučaja, projekti se pozicioniraju kao doprinos lancu snabdevanja za baterije električnih vozila, dok stanovnici ukazuju na rizike koji se, po njihovim navodima, ne prate adekvatnim kontrolama. Razlike u institucionalnim kapacitetima i načinu primene propisa postaju ključna tema za regulatorni okvir i operativnu dozvoljenost rudarskih aktivnosti.
U ranim danima septembra, Dragana Ristic, administrator Facebook grupe „Say No to the Lithium Mine in Lopare“, pozvana je na razgovor u policiji u Loparama, u severoistočnoj Bosni i Hercegovini. Ona je ranije podelila objavu sa fotografijom loše parkiranog automobila koji se dovodi u vezu sa švajcarskom kompanijom Arcore. Lokalno protivljenje rudarskim planovima raste od najave značajnog otkrića litijuma u tom području godinu dana ranije, a dodatni pritisak se povezuje sa približavanjem izbora.
Ristic je tokom razgovora pojasnila da nije autorka objave i da je sadržaj uključivao sarkastične komentare o ženskoj geološkinji iz Arcore-a. Prema njenom objašnjenju, objava je potekla sa lažnog Facebook naloga. Njen advokat Milanko Tosic smatra da slučaj nema pravno uporište i da neće dobiti dalji tok.
Ove okolnosti se uklapaju u širu sliku povećanog društvenog otpora prema eksploataciji u Loparama, gde se potencijalni litijum povezuje sa potrebama EU za materijalima kritičnog značaja. Stanovnici izražavaju zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, posebno na lokalne izvore vode. Istovremeno, vlasti u Republika Srpska, jednoj od dve entitetske jedinice Bosne i Hercegovine, izmenile su zakonske odredbe kako bi se olakšalo sprovođenje rudarskih aktivnosti.
U Srbiji se paralelno vode sporovi koji se tiču posledica rudarskih radova po kvalitet vode i zdravlje stanovništva. Cvetko Jovanovic iz Lukavca navodi da je došlo do kontaminacije vode nakon bušačkih aktivnosti u blizini, te da su se pojavili zdravstveni problemi nakon što je bušenje prestalo. Kompanija Euro Lithium & Borates negira odgovornost, dok su opštinske vlasti priznala kontaminaciju u obližnjim bunarima.
Različite reakcije institucija na iste vrste pritužbi postaju relevantne za razumevanje regulatorne prakse u regionu. U Bosni i Hercegovini zvaničnici rudarske projekte predstavljaju kao osnovu ekonomskog razvoja, uz obećanja o zapošljavanju i prihodima kroz poreze. Lokalni odbornik Sergej Milanović naglašava potrebu za institucionalnim nadzorom i podseća na ranije incidente zagađenja povezane sa rudarskim aktivnostima.
Priča o Loparama počela je nakon što je Arcore krajem 2023. godine objavio otkriće značajnih rezervi litijuma. U martu je predstavnik kompanije izneo tvrdnju da rudnik može ostvarivati oko 1 milijardu evra godišnje i otvoriti hiljade radnih mesta. Takav narativ usklađuje se sa ciljevima EU kroz Zakon o kritičnim sirovinama, usmeren na povećanje domaće proizvodnje minerala od strateškog značaja.
Ipak, lokalne vlasti iskazuju skepsu prema očekivanjima koja prate projekat. Gradonačelnik Lopara navodi da većina stanovnika ne podržava rudnik zbog straha od toksičnih ispuštanja. Dodatno nepovoljnu percepciju pojačali su izveštaji o presušivanju bunara nakon istražnih bušenja, što je dodatno pojačalo zabrinutost o uticaju na vodne resurse.
Arcore planira primenu otvorenog kopa, dok ekološki aktivisti tvrde da takav način eksploatacije nosi štetne posledice. Kompanija ističe da će radovi biti strogo regulisani, ali lokalne primedbe ostaju usmerene na sposobnost nadležnih organa da kontinuirano prate efekte na okolinu. U tom kontekstu, pitanje transparentnosti operativnih parametara postaje centralno za razmenu informacija između zajednica i institucija.
Sličan obrazac nezadovoljstva prenosi se i na Srbiju, gde su protesti protiv velikog projekta litijuma koji vodi Rio Tinto uglavnom odbačeni od strane državnih organa. Projekat je istovremeno dobio značajnu podršku iz Nemačke, čime se dodatno naglašava strateški značaj za evropski lanac snabdevanja baterijama za električna vozila. Na taj način se političko-regulatorna dimenzija spora prepliće sa industrijskim ciljevima vezanim za kritične sirovine.
U oba slučaja lokalne zajednice ukazuju na nedostatak podrške države i na manjak transparentnosti u vezi sa rudarskim aktivnostima koje mogu uticati na vodu i zdravlje ljudi. Dok vlasti naglašavaju ekonomske koristi i potrebu za razvojem domaćih kapaciteta, stanovnici traže jače poštovanje lokalnih prava i precizniji nadzor nad ekološkim rizicima. Sporovi oko nadležnosti, primene zakona i verifikacije uticaja rudarskih radova ostaju ključni faktor koji oblikuje tempo realizacije projekata u regionu.
