Evropska komisija je potvrdila da ostaje pri stavu o zabrani dubokomorskog rudarenja, u trenutku kada se u evropskim strateškim raspravama ponovo pojavljuju reference na tu industriju. Odluka je dobila dodatnu pažnju nakon pisma koje je 16 nevladinih organizacija uputilo Komisiji 17. septembra, tražeći pojašnjenje navoda u izveštaju o budućoj evropskoj konkurentnosti. U pismu se ukazuje da se razmatranje dubokomorskog rudarenja oslanja na stariju naučnu podlogu, dok novija istraživanja dovode u pitanje potrebu za takvim pristupom radi ispunjavanja ciljeva Pariškog sporazuma.
U izveštaju koji se pripisuje okviru „Future of European Competitiveness“ pomenuto je da EU treba „pažljivo da istraži potencijal ekološki održivog dubokomorskog rudarenja“. Kao oslonac naveden je studijski materijal star jedanaest godina, što je postalo ključna tačka sporenja među potpisnicima pisma. Razlika između starijih procena i novijih nalaza relevantna je za procenu rizika, jer dubokomorski projekti zahtevaju precizno razumevanje uticaja na ekosisteme i operativne posledice po morsko okruženje.
Komisija je, odgovarajući na inicijativu koalicije, ponovila opredeljenje da zagovara zabranu dubokomorskog rudarenja. U obrazloženju se ističe da postoji širok konsenzus među naučnicima i državama da trenutno razumevanje dubokomorskog okruženja i efekata rudarskih aktivnosti nije dovoljno za bezbedno donošenje odluka. Takav argument ima direktan regulatorni značaj, jer se odluke o dozvolama i režimima upravljanja oslanjaju na procene rizika koje moraju biti naučno utemeljene.
Posebno je naglašeno i kako se dubokomorsko rudarenje tretira u okviru nedavno usvojenog Critical Raw Materials Act. Prema tom stavu, projekti dubokomorskog rudarenja nisu prepoznati kao Strategic Projects, što utiče na prioritetizaciju i institucionalni okvir za realizaciju takvih inicijativa. Za industriju to znači da se očekivani regulatorni „put“ i status strateških projekata ne primenjuju na ovu vrstu eksploatacije.
Steve Trent, izvršni direktor i osnivač Environmental Justice Foundation (EJF), ocenio je da Komisijin stav ostaje jasan i da potvrda dodatno učvršćuje postojeću poziciju. U njegovom obraćanju navodi se da postoje dokazi da Evropi nije potrebno iskorišćavanje okeana kako bi obezbedila materijale za baterije, uz fokus na kružnu ekonomiju. Iako su to narativi izvan regulatornog teksta, oni su relevantni kao pokazatelj kako civilni sektor tumači odnos između sirovina, energetskih lanaca vrednosti i politike zaštite morskog okruženja.
Podrška za moratorijum na dubokomorsko rudarenje raste kroz diplomatski pritisak i usklađivanje stavova država. Prema dostupnim podacima, 32 zemlje, uključujući 11 država članica EU, sada zastupaju opreznu pauzu ili potpunu zabranu te industrije. Takva raspodela glasova može uticati na međunarodne pregovore o režimima upravljanja morskim resursima i na tempo usvajanja pravila koja bi definisala uslove za eventualne buduće projekte.
Za evropske proizvođače metala i akumulatore, kao i za lance snabdevanja kritičnim sirovinama, pitanje dubokomorskog rudarenja ostaje povezano sa širim portfoliom izvora materijala i sa načinom na koji se meri naučna spremnost za eksploataciju. Komisijino insistiranje na nedovoljnoj naučnoj bazi predstavlja signal da regulatorni rizici trenutno prevazilaze prag koji bi omogućio stabilan proces odlučivanja o dozvolama. U tom kontekstu, status dubokomorskih projekata unutar Critical Raw Materials Act dodatno oblikuje očekivanja industrije o tome kako će se prioriteti sirovina operacionalizovati u praksi.
Potvrda Komisije dolazi nakon što su u javnom prostoru ponovo otvorene rasprave o ulozi dubokomorskih resursa u evropskoj konkurentnosti. Pismo koalicije od 16 organizacija 17. septembra ukazalo je na problematične reference u strateškom dokumentu, dok odgovor Komisije vraća fokus na princip opreza zbog nepostojanja dovoljne naučne slike o uticajima rudarskih aktivnosti na dubokomorske ekosisteme. Kako se međunarodni stavovi država konsoliduju oko moratorijuma ili zabrane, evropski regulatorni okvir ostaje usmeren ka ograničavanju mogućnosti da se dubokomorsko rudarenje tretira kao prioritetna putanja za kritične sirovine.
