Evropa se suočava s izazovima u obezbeđivanju kritičnih minerala potrebnih za razvoj baterija, čistih tehnologija i odbrambenih sistema. Dok domaći projekti ostaju važan deo strategije Evropske unije, sve više se fokusira na međunarodne resurse kako bi osigurala potrebne materijale za industrijsku proizvodnju.
Prepoznajući da ne može zadovoljiti buduće potrebe isključivo domaćom eksploatacijom, EU gradi raznovrsnu globalnu mrežu snabdevanja. Ova mreža uključuje investicije, strateška partnerstva i dugoročne ugovore o otkupu, čime se smanjuje zavisnost od tradicionalnog uvoza i omogućava uticaj na celokupne globalne lance vrednosti.
U okviru ove strategije, EU podržava projekte širom sveta koji se fokusiraju na ključne materijale kao što su litijum, bakar, nikl, kobalt, mangan i grafit. Ovi minerali su od suštinskog značaja za prelazak ka električnoj mobilnosti i održivim energetskim sistemima.
Evropska komisija identifikovala je niz strateških projekata izvan EU, uključujući lokacije u Grenlandu, Kanadi, Brazilu, Kazahstanu i Južnoj Africi. Ovi projekti često se usmeravaju na metale za baterije i retke zemne elemente koji su ključni za proizvodnju trajnih magneta u električnim vozilima i tehnologijama obnovljivih izvora energije.
Kako bi prešla s pasivne zavisnosti od uvoza na aktivno učestvovanje u globalnim sistemima resursa, Evropa koristi različite alate kao što su strateške investicije i razvojno finansiranje. Evropske kompanije preuzimaju vlasničke udele u stranim projektima kako bi osigurale dugoročni pristup kritičnim materijalima.
Osim toga, dugoročni ugovori o otkupu omogućavaju industrijskim kupcima da smanje izloženost nestabilnim globalnim tržištima. U međuvremenu, infrastruktura za transport igra ključnu ulogu u efikasnom kretanju minerala sa udaljenih lokacija do globalnih tržišta.
Jedan od ključnih primera evropske strategije je Lobito koridor koji povezuje mineralno bogatu afričku regiju sa atlantskim izvozničkim rutama. Ovaj projekat omogućava brži transport kritičnih materijala kao što je bakar.
Dominacija Kine na tržištu prerade kritičnih minerala stvara dodatni pritisak na Evropu da diversifikuje svoje izvore snabdevanja. Kina je vodeći igrač u preradi litijuma, kobalta i grafita, što predstavlja strukturalne ranjivosti za evropsku industriju koja zavisi od stabilnog snabdevanja.
Projekti van Evrope ne zamenjuju globalna tržišta već smanjuju rizik od zavisnosti. Na primer, projekat grafita u Grenlandu ili rafinerija kobalta u Africi doprinose otpornosti evropskog ekonomskog sistema.
U narednom periodu očekuje se da će strategija EU biti podeljena između bankabilnih strateških projekata koji kombinuju kvalitet resursa sa pristupom infrastrukturi i politički podržanih projekata koji se suočavaju s finansijskim izazovima ili kašnjenjima u dozvolama.
Cilj Evrope nije potpuna nezavisnost od sirovina do 2030. godine, već izgradnja otpornog i raznolikog globalnog snabdevanja koje može izdržati šokove na tržištu.
