Evropska komisija je objavila detaljnu tehničku studiju o indirektnim emisijama u okviru CBAM, koja je objavljena 8. juna 2026. putem DG TAXUD. Ovaj dokument označava značajnu evoluciju mehanizma prilagođavanja karbonskoj granici, prelazeći sa uskog fokusa na direktne industrijske emisije ka sveobuhvatnijem sistemu koji uključuje karbonsku intenzivnost povezanu sa električnom energijom.
Ova promena predstavlja ključnu tačku preokreta za energetski intenzivne industrije kao što su bakar, čelik, aluminijum, đubriva, cement i proizvodnja vodonika—posebno u regionima sa karbonskim mrežama van EU.
Studija funkcioniše kao plan za konačnu fazu CBAM-a, gde će nabavka električne energije, ugovorni okviri i sistemi verifikacije postati centralni za usklađenost.
CBAM se širi od direktnih emisija do računanja ugljen-dioksida povezanog sa električnom energijom
Komisija analizira tri ključna pitanja politike:
- Kako definisati standardne faktore emisije za indirektne emisije
- Pod kojim uslovima izvoznici mogu prijaviti stvarne indirektne emisije
- Da li bi pokrivenost indirektnih emisija trebala biti proširena na dodatne sektore CBAM-a
Ova pitanja jasno ukazuju na to da potrošnja električne energije postaje formalna varijabla usklađenosti pod CBAM-om, a ne samo računarska pojedinost.
Studija procenjuje metodološku doslednost, rizike od curenja ugljen-dioksida, administrativnu izvodljivost i pravednost između proizvođača iz EU i van nje. Takođe se ističu ključni rizici kao što su preusmeravanje resursa, slaba kvaliteta podataka i složenost verifikacije. Za izvoznike iz Zapadnog Balkana, Turske, Ukrajine, Severne Afrike i delova Azije, implikacije su značajne. Nabavka električne energije, sistemi merenja i ugovori o energiji će sve više određivati izloženost CBAM-u.
Standardni faktori emisije postaju ključni rizik usklađenosti
Prvo važno pitanje politike odnosi se na korišćenje standardnih faktora emisije za indirektne emisije. Kada izvoznici ne mogu pouzdano pokazati stvarne emisije povezane sa električnom energijom, dodeliće im se standardizovana vrednost. Ovo je posebno značajno u mrežama sa visokom karbonskom intenzivnošću, gde pretpostavke mogu značajno povećati obračunate ugrađene emisije.
Industrijama koje proizvode nikl, čelik, cement ili aluminijum slabi podaci o električnoj energiji mogli bi direktno dovesti do viših troškova CBAM-a kada sistem postane potpuno operativan. Izvoznici će stoga morati da prikupljaju detaljne podatke o potrošnji električne energije—ne samo na nivou fabrike, već potencijalno po proizvodnoj liniji ili seriji proizvoda. Usklađenost sa CBAM-om se tako pomera ka infrastrukturi električne energije, a ne samo ekološkom izveštavanju.
Stvarne indirektne emisije zavise od PPA i tehničkih dokaza
Pitanje koje ima najveći uticaj na industriju je pod kojim uslovima izvoznici mogu prijaviti stvarne indirektne emisije. Komisija naglašava tri prihvatljiva okvira dokaza:
- Direktne tehničke veze sa proizvodnjom električne energije
- Ugovori o kupovini struje (PPA)
- Nezavisni mehanizmi verifikacije
Tako se stvara nova hijerarhija usklađenosti gde kredibilitet „zelene struje“ zavisi od fizičkih i ugovornih dokaza. Direktna tehnička veza—poput posvećene obnovljive proizvodnje povezane s objektom—predstavlja najjaču metodu validacije.
Složenost verifikacionih sistema postaje nova industrijska usluga
Složenost računanja indirektnih emisija takođe će povećati potražnju za tehničkim verifikacionim uslugama. Izvoznici će sve više zahtevati podršku na nivou inženjeringa koja obuhvata:
- Dijagrami jednosmernog strujnog kola
- Mappiranje infrastrukture merenja
- Modeli alokacije proizvodnje
- Integracija SCADA sistema
- Sistemi praćenja sertifikata
- Kadrovi pomirenja emisija
Ciljevi CBAM-a postaju jasniji nego ikad pre
Proučavanje ističe tri glavna zaključka koji definišu budućnost CBAM-a: Prvo, EU priprema formalna operativna pravila za indirektne emisije u konačnoj fazi CBAM-a. Drugo, nabavka električne energije, PPA-i i tehnička verifikacija postaju centralni za integritet usklađenosti. Treće, proširenje pokrivenosti indirektnim emisijama na dodatne sektore ostaje verovatna politika, posebno za energetski intenzivne industrije.
