U poslednje vreme, Turska se sve više pozicionira kao ključni igrač u globalnom lancu snabdevanja kritičnim mineralima. Njena geografska pozicija između Evrope, Azije i Bliskog Istoka omogućava joj transformaciju rudarske industrije iz izvoznika sirovina u potpuno integrisanu industrijsku i prerađivačku silu.
Kako se globalna konkurencija za resurse poput bakar, litijuma, retkih zemalja, boron i drugih strateških minerala pojačava, dugoročna strategija Ankare više nije ograničena samo na vađenje. Umesto toga, Turska gradi ekosistem koji uključuje istraživanje, rafinaciju, preradu, trgovinu i downstream industrijsku proizvodnju, usmeren na podršku ubrzanju energetske tranzicije Evrope i sektorima napredne tehnologije.
Jedan od centralnih projekata turske strategije je Beylikova projekat retkih zemalja u Eskišehiru, koji predstavlja jedan od najvećih planiranih razvojnih projekata za preradu retkih zemalja u širem evropskom regionu. Turska vlada planira ulaganje od oko 600 miliona dolara za veliki kompleks prerade koji će obraditi oko 570.000 tona rude godišnje, stvarajući otprilike 1.500 direktnih radnih mesta.
Ovaj projekat ima strateški značaj jer su retke zemlje ključne za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina, robotike i industrijskih motora. Međutim, globalna prerada ovih materijala je visoko koncentrisana, pri čemu Kina kontroliše više od 85% kapaciteta rafinacije retkih zemalja, što stvara značajnu ranjivost u globalnim lancima snabdevanja. Pojava centra za preradu retkih zemalja unutar zemlje partnera carinske unije nudi značajnu mogućnost diverzifikacije koja je u skladu sa EU zakonodavstvom o kritičnim sirovinama.
Turska takođe drži dominantnu poziciju u resursima borona, kontrolišući približno 73% svetskih rezervi. Boron se tradicionalno koristi u staklu, keramičkim materijalima i deterdžentima, ali njegova važnost raste u naprednim materijalima i sistemima skladištenja energije. Državna rudarska grupa Eti Maden već je razvila značajne kapacitete za preradu borona, što postavlja temelje za širu tursku proizvodnju minerala sa dodatom vrednošću.
Bakar se takođe ističe kao ključna komponenta turske strategije kritičnih minerala. Iako Turska ima značajne domaće resurse bakra, ona nastavlja da izvozi velike količine poluprerađenog bakra dok uvozi proizvode veće vrednosti. Ova neravnoteža podstakla je nove politike usmerene na proširenje domaćih kapaciteta rafinacije i prerade.
Turska planira da razvije infrastrukturu koja će omogućiti interno stvaranje veće vrednosti povezane sa industrijama koje se bave elektrifikacijom i obnovljivim izvorima energije. Ovaj pomak odražava širi globalni trend gde se stvaranje vrednosti sve više koncentriše na preradu i rafinaciju umesto samo na vađenje sirovina.
Turska strategija rudarstva predstavlja širu transformaciju načina na koji zemlje pristupaju mineralnom bogatstvu. Dok su raniji ciklusi roba prioritizovali obim vađenja, današnja ekonomija kritičnih minerala definiše se kapacitetom rafinacije i hemijske obrade. Ovi segmenti često generišu veće marže i stratešku prednost nego same rudarske operacije.
Turska takođe razvija planove za nacionalnu platformu rudarske berze kako bi poboljšala transparentnost cena i efikasnost trgovine robama poput zlata, bakra i borona. Ova reforma može imati značajne posledice po priliv kapitala jer poboljšana transparentnost obično smanjuje rizik finansiranja.
Položaj Turske pruža strukturne prednosti koje malo drugih zemalja može replicirati. Smeštena između bogatih teritorija Centralne Azije, industrijske baze Evrope i brzo rastućih ekonomija Bliskog Istoka, Turska je jedinstveno pozicionirana da služi kao logistički, rafinerijski i trgovački centar za kritične minerale.
Povećana potražnja za kritičnim mineralima očekuje se da će dovesti do rasta turskog izvoza koji bi mogao premašiti 10 milijardi dolara do 2026. godine. Dok tradicionalne robe ostaju važne, budući rast će biti sve više fokusiran na materijale sa dodatom vrednošću povezane sa sistemima elektrifikacije i energetske tranzicije.
Pojedini aspekti turske strategije ukazuju na jasnu ambiciju: postati regionalni centar za preradu kritičnih minerala umesto samo izvoznika sirovina.
