Projekat EMILI, koji vodi kompanija Imerys u oblasti Échassières u regionu Allier, postaje ključni deo evropske strategije za obezbeđivanje snabdevanja litijumom. Ovaj projekat je prepoznat kao simbol industrijske suverenosti Evrope, a njegov razvoj naglašava važnost smanjenja zavisnosti od uvoza sirovina. Francuski predsednik Emmanuel Macron je odlučio da ubrza ovaj projekat kroz „metod Notre-Dame“, čime se menja pristup prema projektima kritičnih minerala, tretirajući ih kao nacionalne prioritete.
Evropa se suočava sa strukturnom zavisnošću od uvoza sirovina, posebno litijum-hidroksida i koncentrata spodumena, dok istovremeno gradi kapacitete za proizvodnju električnih vozila (EV) i širi fabrike za proizvodnju baterija. EMILI ima za cilj da stvori potpuno integrisan lanac vrednosti litijuma u Francuskoj, kombinujući ektrakciju, obradu i rafinaciju u litijum-hidroksid potrebnom za proizvodnju baterija.
Projekat se oslanja na nalazište Beauvoir i obuhvata tri međusobno povezana koraka: rudarske operacije ispod postojećeg kaolinog nalazišta, postrojenja za koncentraciju i obradu, kao i konverziju u litijum-hidroksid visoke čistoće. Evropska investiciona banka već podržava infrastrukturu pilot projekata povezanih sa Imerys-om kako bi se smanjili rizici prelaska na punu proizvodnju.
EMILI bi trebao da dostigne godišnju proizvodnju od oko 34.000 tona litijum-hidroksida, što bi bilo dovoljno za otprilike 700.000 električnih vozila godišnje. Očekuje se da će projekt generisati između 1.500 i 2.400 radnih mesta kroz direktne i indirektne kanale zapošljavanja. Ova proizvodnja će učiniti EMILI jednim od najvažnijih izvora litijuma u Evropi.
Ipak, troškovi projekta su znatno porasli, sa procenjenim ukupnim ulaganjima od oko 1,8 milijardi evra, što je povećanje sa prvobitnih 1 milijarde evra. Ovaj rast troškova odražava porast cena izgradnje, energenata i zahteva za zaštitu životne sredine. Ovaj trend ukazuje na to da projekti kritičnih minerala postaju značajno skuplji nego što se prvobitno očekivalo.
Francuska je takođe postala direktni investitor u lance snabdevanja litijumom putem Banque des Territoires, koja je obezbedila ulaganje od 50 miliona evra za manjinski udeo u EMILI-ju. Ova promena označava prelazak države od regulativnog nadzora do direktnog vlasničkog učešća u strateškim rudarskim aktivnostima.
EMILI se sada uklapa u tri ključna cilja evropske politike: industrijska suverenost koja smanjuje zavisnost od azijskih izvora litijuma; ciljevi Zakona o kritičnim sirovinama koji podstiču domaću ekstrakciju i obradu; te strategija energetske tranzicije koja osigurava materijale za EV-e i obnovljive tehnologije.
Iako uživa snažnu političku podršku, EMILI se suočava sa značajnom kritikama zbog uticaja na životnu sredinu. Ekološke grupe i lokalni akteri izražavaju zabrinutost zbog potrošnje vode, rizika hemijske obrade i potencijalnog narušavanja ekosistema centralne Francuske. Projekat je dobio status „nacionalnog strateškog značaja“, što omogućava brže odobravanje, ali kritičari tvrde da to može umanjiti prostor za demokratsku konsultaciju.
Cene litijuma su doživele značajnu volatilnost poslednjih godina, što stvara neizvesnost oko dugoročne ekonomske održivosti projekta. Evropski proizvođači suočavaju se sa višim troškovima nego konkurenti iz Australije ili Južne Amerike. U tom smislu, finansijska održivost EMILI-ja može zavisiti od EU subvencija ili dugoročnih ugovora o otkupu sa proizvođačima automobila.
Trenutno Evropa nema dovoljno kapaciteta za rafinaciju litijuma i hemijsku konverziju unutar kontinenta, a većina dodate vrednosti još uvek se obrađuje van Evrope. EMILI ima ambiciju da zatvori deo ovog jaza proizvodnjom litijum-hidroksida unutar zemlje.
Ovaj projekat predstavlja više od obične rudarske investicije; on je test slučaj za industrijsku otpornost Evrope i sposobnost kontinenta da izgradi domaće lance snabdevanja ključnim tehnologijama.
