S obzirom na rastuće potrebe za litijumom, bakrom i retkim zemljama, jugoistočna Evropa postaje sve važnija u globalnim lancima snabdevanja. Ova regija se transformiše iz istorijske industrijske periferije u strateški centar za preradu i rafinaciju, što je od suštinskog značaja za ekonomsku suverenost Evrope.
U okviru politike Evropske unije, koja teži da do 2030. godine obradi najmanje 40% svojih strateških sirovina interno, jugoistočna Evropa privlači sve više investicija. Sa konkurentnim troškovima, kvalifikovanom radnom snagom i jakom logističkom povezanošću, region se pozicionira kao ključna karika u lokalizaciji lanaca snabdevanja.
Serbija se ističe kao industrijski oslonac regiona sa dugogodišnjim iskustvom u metalurgiji i rudarstvu. Predloženi projekti uključuju rafinerije litijum-hidroksida sa kapacitetima od 30.000 do 40.000 tona godišnje, uz potrebna ulaganja između 800 miliona i 1,2 milijarde evra. Ove fabrike će direktno snabdevati evropske gigafabrike i proizvođače električnih vozila, čime se jača vrednosni lanac baterija u Evropi.
Romanija se takođe pozicionira kao ključni igrač u rafinaciji bakra, koristeći svoju blizinu luci Constanța i integraciju u evropske transportne mreže. Planirana ulaganja od 600 miliona do 900 miliona evra mogla bi omogućiti proizvodnju do 300.000 tona rafinisanog bakra godišnje, što je ključno s obzirom na rastuću potražnju uzrokovanu obnovljivim izvorima energije i modernizacijom elektroenergetskih mreža.
Bugarska se pojavljuje kao potencijalni centar za preradu retkih zemalja, sa planiranim postrojenjem koje bi moglo proizvoditi oko 5.000 tona oksida retkih zemalja godišnje uz ulaganja između 300 miliona i 500 miliona evra. Ova inicijativa bi smanjila zavisnost od spoljnog snabdevanja materijalima neophodnim za vetroturbine i električne motore.
Crna Gora razvija sektor reciklaže baterija i cirkularne ekonomije kroz planirano postrojenje koje bi moglo obraditi između 20.000 i 30.000 tona crne mase baterija godišnje. Očekivana ulaganja kreću se između 150 miliona i 300 miliona evra, čime bi Crna Gora postala regionalni lider u održivoj obradi materijala.
Ove inicijative formiraju jugoistočnu evropsku rafinersku koridor sa ukupnim investicionim potencijalom između 2,25 milijardi i 3,5 milijardi evra. Ukoliko budu realizovane, mogle bi generisati više od 5 milijardi evra godišnjih prihoda sa očekivanim prinosima od 12% do 18%. Troškovi rada u regionu su znatno niži nego u zapadnoj Evropi, što dodatno poboljšava ekonomiku projekata.
Geografski položaj jugoistočne Evrope dodatno jača njen privlačnost; Dunav predstavlja ključnu unutrašnju transportnu rutu koja povezuje Centralnu Evropu sa Crnim morem, dok luke poput Constanțe pružaju direktan pristup globalnim trgovačkim mrežama.
Finansiranje ovih projekata očekuje se iz kombinacije javnih i privatnih izvora uključujući Evropsku investicionu banku (EIB) i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD). Dugoročni ugovori o otkupu s kompanijama iz automobilske industrije biće ključni za osiguranje bankabilnosti projekata.
Potražnja za litijumom u Evropi mogla bi porasti više od deset puta do 2035. godine, dok se očekuje da će potražnja za bakrom udvostručiti. Bez domaće kapacitete prerade, Evropa rizikuje nastavak zavisnosti od spoljnih dobavljača za materijale koji su ključni za zelenu tranziciju.
Iako postoje izazovi poput regulatorne usklađenosti i razvoja infrastrukture, strateška prilika je očigledna. Jugoistočna Evropa može postati centar napredne prerade minerala, čime će ojačati svoje lanca snabdevanja i povećati industrijsku otpornost.
