U poslednje vreme, dramatičan porast globalnih cena bakra značajno menja srpski rudarski sektor, sa kineskim kompanijama koje beleže rekordne profite koji premašuju 1,3 milijarde evra. Ova situacija ukazuje na sve veću ulogu Srbije u globalnom lancu snabdevanja kritičnim sirovinama, posebno s obzirom na rastuću potražnju uzrokovanu procesima elektrifikacije i energetske tranzicije.
U prvim mesecima 2026. godine, cene bakra dostigle su istorijske visine od 13.000 do 14.500 dolara po toni, što je rezultat poremećaja u snabdevanju, snažne industrijske potražnje i povećanog interesovanja investitora za energetske metale. Ova situacija stvara idealne uslove za etablirane proizvođače, omogućavajući im da ostvare visoke prihode i prošire profitne margine.
U središtu ovog rasta nalazi se Kineska grupa Zijin Mining, koja kontroliše ključne operacije u istočnoj Srbiji. Njene podružnice – Srbija Zijin Mining i Srbija Zijin Copper – postale su najprofitabilnija industrijska preduzeća u zemlji.
Finansijski podaci potvrđuju ovu dominaciju. Srbija Zijin Mining je samo u 2025. godini prijavila neto profit od više od 1,1 milijarde evra, dok su prihodi premašili 213 milijardi dinara. U kombinaciji sa Srbijom Zijin Copper, ukupni profiti prelaze granicu od 1,3 milijarde evra, čime se formira moćno središte zarade unutar srpske ekonomije. Ove operacije sada predstavljaju značajan deo nacionalnog izvoza i industrijske proizvodnje, učvršćujući njihovu poziciju kao osnovu ekonomskog rasta Srbije.
Brzi razvoj srpske industrije bakra oslanja se na dva strateška resursa: rudarski i metalurški kompleks Bor i nalazište bakra i zlata Čukaru Peki. Kompleks Bor prešao je iz gubitničkog državnog preduzeća u platformu visokih marži za izvoz. Na drugoj strani, nalazište Čukaru Peki, jedno od najbogatijih u Evropi, pruža visokokvalitetnu proizvodnju bakra od 2021. godine, značajno povećavajući ukupnu proizvodnju i profitabilnost.
Ova dva mesta čine kičmu srpske industrije bakra, omogućavajući konstantan rast proizvodnje i snažno generisanje gotovine.
Kineska kompanija Zijin je od sticanja kompleksa Bor investirala više od 2,2 milijarde evra u rudarsku infrastrukturu Srbije. Ove investicije obuhvataju modernizaciju rudarskih operacija, unapređenje metalurških postrojenja i širenje transportne i energetske infrastrukture. Ove aktivnosti integrišu Srbiju u globalni lanac snabdevanja bakrom sa snažnom orijentacijom prema azijskim tržištima.
Iako su rezultati proizvodnje i zapošljavanja impresivni, raspodela profita ostaje neujednačena. Veliki deo zarade generiše se kroz interne prodaje koncentrata bakra povezanim kompanijama u inostranstvu. Ovo stvara strukturalnu neravnotežu gde lokalne koristi uključuju zapošljavanje i rast izvoza dok se finansijski dobitci uglavnom prenose kroz dividende i unutrašnju trgovinu.
Kako cene bakra rastu, ova neravnoteža postaje sve izraženija, pokrećući rasprave o zadržavanju vrednosti i ekonomskoj suverenosti. Sa makroekonomske tačke gledišta, procvat bakra donosi kako prilike tako i izazove.
Pozitivni efekti uključuju veće prihode od izvoza, povećanje poreskih prihoda i jaču industrijsku aktivnost. S druge strane, izazovi uključuju koncentraciju profita u stranim kompanijama, pitanja o poreskoj efikasnosti kao i ograničen razvoj domaće vrednosne mreže.
Uticaj kineskih kompanija prevazilazi rudartsvo; investicije su kontinuirano rasle u oblasti infrastrukture, proizvodnje i energetike sa naglaskom na eksploataciju resursa. Pre trenutnog porasta cena bakra, kineske firme su već generisale više od 1 milijarde evra profita u Srbiji. Trenutna rally cene bakra ubrzava ovaj trend čineći Srbiju ključnom tačkom u globalnom portfoliju kineskog rudarstva.
Sektor bakra u Srbiji više nije samo priča o industrijskom uspehu; on postaje deo šireg geopolitičkog pejzaža kritičnih minerala gde pitanja vlasništva, tokova izvoza i kapaciteta prerade postaju sve važnija.
