U severoistočnom delu Bosne i Hercegovine, u opštini Lopare, planira se razvoj projekta eksploatacije litijuma koji je naišao na organizovani otpor lokalnog stanovništva. Ovaj projekat, koji je započeo kao niskoprofilna istraživačka aktivnost, brzo je postao jedan od najistaknutijih sukoba u vezi sa resursima u regionu Balkana, posebno u kontekstu kritičnih minerala.
Međunarodne rudarske kompanije nastoje iskoristiti rastuću potražnju za litijumom u Evropi, ključnim sastojkom za baterije električnih vozila i sisteme za skladištenje energije. Preliminarne studije sugerišu da bi Majevica mogla sadržavati značajne rezerve litijuma, sa potencijalom za višedecenijsku proizvodnju i velike obime eksploatacije.
Iako se obećava ekonomska korist od projekta, lokalno stanovništvo izražava zabrinutost zbog mogućih ekoloških i upravljačkih problema. Postoji strah da bi eksploatacija litijuma u gusto naseljenoj i ekološki osetljivoj oblasti mogla ugroziti vodne sisteme, poljoprivredu i javno zdravlje.
Otpor se pojačao krajem 2023. godine kada su meštani otkrili da su istražne aktivnosti već započete. Ovo je dovelo do formiranja lokalnih ekoloških grupa koje ukazuju na hemijski intenzivnu prirodu obrade litijuma, uključujući upotrebu sumporne kiseline i generisanje tailinga koji bi mogli kontaminirati hidrografski sistem planine koji napaja slivove reka Drinu i Savu.
Sukob oko Majevice odražava šire regionalne trendove, poput onih vezanih za projekat litijuma Jadar u Srbiji, gde su lokalne zajednice mobilisane oko zaštite životne sredine uprkos nacionalnom okviru koji mining vidi kao stratešku priliku usklađenu sa EU.
Javni otpor prema projektu manifestuje se kroz proteste u Loparama i okolnim opštinama, kao i podršku lokalnih lidera stanovništvu. Pored toga, pozivi na alternativne pravce razvoja naglašavaju održivu poljoprivredu i turizam. Aktivisti takođe ukazuju na netransparentne procese dobijanja dozvola i koncesija, ograničenu javnu konsultaciju i slučajeve istražnog bušenja bez punog pristanka vlasnika zemljišta, što dodatno povećava nepovjerenje prema kompanijama i vlastima.
Za investitore su ova pitanja upravljanja i društvene licence ključna. Čak i visoko kvalitetni nalazišta litijuma mogu postati „zaglavljena“ sredstva ako nedostaje regulatorna sigurnost i podrška zajednice.
I pored lokalnog otpora, Evropska unija klasifikuje litijum kao kritičnu sirovinu koja je neophodna za smanjenje zavisnosti od spoljnog snabdevanja i podršku elektrifikaciji energetskog sektora i transporta. Kompanije uključene u projekat na Majevici predložile su povezivanje eksploatacije sa procesiranjem u EU rafinerijama, uključujući one u Nemačkoj, čime se ističe potencijal regiona u evropskim lancima vrednosti baterija.
Cela situacija oko Majevice predstavlja više od jednostavnog rudarskog spora; ona služi kao test kako će Zapadni Balkan upravljati prepletanjem eksploatacije resursa, integracijom u EU i domaćim upravljanjem. Ishodi ovog projekta mogli bi uticati na poverenje investitora, okvire politika i budući razvoj minerala širom regiona. Usmeravanje projekta zavisiće od sposobnosti vlasti i investitora da prevaziđu razlike kroz kredibilne ekološke zaštite, transparentno upravljanje i iskrenu angažovanost zajednice. U suprotnom, Majevica bi mogla postati deo sve duže liste strateških mineralnih projekata u jugoistočnoj Evropi koji su zastali zbog društvenog otpora.
