Sektor čelika u jugoistočnoj Evropi suočava se s izazovima i prilikama u kontekstu nove Industrijske akceleratorske uredbe Evropske komisije. Ova uredba, koja ima za cilj da usmeri kapital ka niskougljeničnim industrijskim aktivnostima, može značajno uticati na investicije u regionu koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Rumuniju i Bugarsku. U vreme kada se Evropa suočava s pritiscima dekarbonizacije i globalne konkurencije, ključni je trenutak za transformaciju industrijskog pejzaža.
Uredba uvodi mehanizme koji će odrediti gde će biti usmereni milijardi evra investicija. Za jugoistočnu Evropu, ovo predstavlja priliku da postane centralna tačka za niskougljeničnu industrijsku proizvodnju ili da ostane na margini kao dobavljač sirovina. U tom smislu, dizajn i implementacija ove uredbe biće presudni za budućnost regiona.
Jedan od ključnih aspekata Industrijske akceleratorske uredbe je zahtev za sadržajem iz EU, poznat kao princip „Napravljen sa Evropom“. Ovaj princip omogućava zemljama sa slobodnim trgovinskim sporazumima s EU da njihovi proizvodi budu kvalifikovani kao ekvivalentni onima iz EU. Međutim, postoji rizik od nepredvidivosti jer Evropska komisija zadržava pravo da isključi određene zemlje iz ovih beneficija.
Za projekte u jugoistočnoj Evropi, važno je ispuniti kriterijume kako bi se osigurala dugoročna održivost. To uključuje korišćenje obnovljivih izvora energije na licu mesta, integraciju baterijskih sistema i strukturu dugoročnih ugovora o snabdevanju energijom. Ovi zahtevi su posebno važni za sektore poput čelika, aluminijuma i cementa koji su podložni CBAM-u (Mehanizam za prilagođavanje granice ugljen-dioksida).
Iako je IAA ambiciozna u svojim ciljevima, mere sa strane potražnje ostaju ograničene. Kvote za nabavku od 25% za čelik i aluminijum, kao i 5% za cement, možda neće biti dovoljne da podstaknu potrebne investicije u kapitalno intenzivne projekte niskougljenične industrije.
U tom kontekstu, jugoistočna Evropa ima prednosti kao što su niži troškovi rada u poređenju sa zapadnom Evropom i blizina tržištima EU. Strukturne prednosti uključuju širenje kapaciteta obnovljivih izvora energije i sposobnost usklađivanja sa ESG standardima.
Zona Industrijskih akceleratorskih područja može postati ključna komponenta za razvoj integrisanih industrijskih ekosistema koji olakšavaju pristup niskougljeničnoj energiji i cirkularnim materijalnim tokovima. Na primer, potencijalno formiranje klastera povezanih s vodonikom u Srbiji i Rumuniji može doprineti razvoju održivih industrijskih rešenja.
U zaključku, uspeh Industrijske akceleratorske uredbe zavisi od snažnih signala potražnje koji će opravdati investicije, struktura finansiranja koje će smanjiti troškove niskougljeničnih projekata i predvidljivih pravila lanca snabdevanja. Jugoistočna Evropa ima potencijal da postane ključna tačka evropske transformacije prema niskougljeničnoj industriji, ali to zavisi od efikasne implementacije politike i poverenja investitora.
