Evropa se suočava sa značajnim izazovima u oblasti prerade retkih zemaljskih elemenata, koji su ključni za modernu industriju. Iako su ovi elementi geološki rasprostranjeni, njihova prerada ostaje koncentrisana u nekoliko zemalja, pretežno u Kini, što stvara ozbiljnu ranjivost za evropsku industriju. U svetlu rastuće potražnje, posebno u sektorima električnih vozila i obnovljivih izvora energije, potreba za razvojem domaćih kapaciteta prerade postaje hitna.
Trenutno, jedina operativna fabrika za separaciju retkih zemaljskih elemenata u Evropi je Silmet rafinerija u Estoniji, koju upravlja kompanija Neo Performance Materials. Ova fabrika predstavlja ključnu tačku u evropskom lancu snabdevanja retkim zemaljskim elementima, specijalizovana za separaciju mešanih koncentrata u pojedinačne okside. Time omogućava pristup potrebnim elementima industrijama koje se bave proizvodnjom.
Pored Estonije, Francuska takođe igra važnu ulogu kroz postrojenje za preradu retkih zemaljskih elemenata u La Rochelle-u, koje upravlja kompanija Solvay. Ova fabrika nastavlja da proizvodi visokočiste komponente koje se koriste u automobilskoj industriji i elektronici. U poslednjim godinama, fokus La Rochelle-a se proširio na reciklažu retkih zemaljskih elemenata iz proizvoda na kraju životnog ciklusa, što predstavlja značajnu priliku za smanjenje zavisnosti od primarnih uvoza.
U Švedskoj, kompanija LKAB planira da investira skoro 1 milijardu evra u novo postrojenje za preradu koje će omogućiti ekstrakciju i separaciju retkih zemaljskih elemenata iz rudarskih ostataka. Ovaj pristup reflektuje rastući trend oporavka kritičnih minerala iz industrijskih nusproizvoda i mogao bi značajno ojačati regionalne lance snabdevanja.
Norveška takođe razvija značajan projekat sa Fen nalazištem retkih zemaljskih elemenata. Ovaj projekat predviđa integrisani rudarski i prerađivački kompleks sa potencijalnom investicijom između 1 i 1.5 milijardi evra. Ciljevi proizvodnje uključuju oko 800 tona godišnje neodimijuma i praziodimijuma do ranih 2030-ih godina.
Međutim, proces separacije retkih zemaljskih elemenata je tehnički zahtevan i zahteva višestruke faze solventne ekstrakcije. Takođe, ekološki aspekti dodaju dodatni sloj kompleksnosti zbog prisustva radioaktivnih elemenata kao što je torijum, što zahteva strogo upravljanje i regulativu. Evropski standardi zaštite životne sredine su među najrigoroznijima globalno, što povećava troškove novih projekata.
Rast potražnje za retkim zemaljskim elementima pokreće razvoj domaćih kapaciteta prerade kako bi se smanjila zavisnost od spoljnog snabdevanja. Evropska unija je prepoznala preradu retkih zemaljskih elemenata kao strateški prioritet kroz svoj Zakon o kritičnim sirovinama, naglašavajući potrebu za većom samostalnošću u srednjem delu lanca snabdevanja.
Iako postoje izazovi, trenutni projekti predstavljaju odlučujući prvi korak ka izgradnji potpuno integrisanog lanca snabdevanja retkim zemaljskim elementima u Evropi. Proširenjem kapaciteta prerade, Evropa teži da postane aktivni učesnik na globalnom tržištu ovih kritičnih minerala.
