Evropa pojačava napore da ojača svoje lance snabdevanja kritičnim mineralima, dok Nemačka i Grčka pokreću nove inicijative usmerene na smanjenje zavisnosti od stranih resursa. Nemačka razmatra osnivanje državnog entiteta za nabavku sirovina, dok Grčka razvija projekat koji bi mogao postati prva evropska fabrika posvećena proizvodnji galijuma.
Ovi razvojni koraci odražavaju širu transformaciju u evropskoj industrijskoj politici, gde vlade sve više preuzimaju aktivnu ulogu u obezbeđivanju pristupa metalima neophodnim za polja kao što su poluprovodnici, sistemi obnovljive energije, napredna elektronika i odbrambene tehnologije.
Decenijama je Evropa značajno zavisila od globalnih tržišta sirovina za snabdevanje ovim materijalima. Međutim, rastuće geopolitičke tenzije i brza ekspanzija tehnologija čiste energije i digitalne infrastrukture naterale su donosioca politika da preispitaju načine na koje se strateški minerali nabavljaju.
Nemačka razmatra kreiranje vladinog entiteta za trgovinu sirovinama koji bi koordinisao nabavku kritičnih minerala za snažan industrijski sektor zemlje. Ova ideja dobila je podršku velikih nemačkih proizvođača, uključujući BMW i Rheinmetall, koji zavise od stabilnih snabdevanja metalima kao što su litijum, retki zemni elementi, galijum i germanijum.
Predložena struktura omogućila bi nemačkim kompanijama direktno učešće u projektima rudarstva i prerade širom sveta, obezbeđujući dugoročne ugovore o snabdevanju materijalima ključnim za modernu proizvodnju. Inspiracija za ovu strategiju dolazi iz Japana, gde vladine institucije sarađuju sa privatnim trgovačkim kompanijama kako bi ulagale u inostrane rudarske projekte.
Nemačka već funkcioniše sa finansijskim alatima dizajniranim da podrže takve inicijative. Kroz svoju razvojnu banku KfW, vlada upravlja fondom od 1 milijarde evra namenjenim projektima sirovina. Ovaj fond ulaže u rudarske i prerađivačke poduhvate u inostranstvu, posebno one koji proizvode metale neophodne za industrijsku transformaciju Evrope.
U međuvremenu, Grčka se pozicionira kao ključni evropski proizvođač galijuma. Industrijska grupa METLEN Energy & Metals razvija fabriku za proizvodnju galijuma integrisanu sa svojim kompleksom Aluminium of Greece. Ovaj projekat deo je šireg programa modernizacije industrije vrednog 295.5 miliona evra koji proširuje operacije rudarstva boksita i unapređuje kapacitet rafinacije alumine.
Galijum je ključni materijal u naprednoj elektronici, koristi se u poluprovodnicima, sistemima visoke frekvencije komunikacije, fotonaponskim ćelijama i LED rasveti. Potražnja za galijumom očekuje se da će značajno rasti usled širenja 5G mreža i električnih vozila.
Grčki projekat se očekuje da igra važnu ulogu u diversifikaciji globalne ponude galijuma. Kada bude potpuno operativna, fabrika će proizvoditi oko 50 tona galijuma godišnje, što može zadovoljiti značajan deo evropske potražnje za ovim metalom. Projekat je već dobio finansijsku podršku od Evropske investicione banke.
Evropska unija je zvanično označila grčku inicijativu kao strateški projekat prema Zakonu o kritičnim sirovinama EU, naglašavajući njenu važnost unutar evolucione strategije resursa Evrope. Ova legislativa ima za cilj jačanje nezavisnosti EU u kritičnim mineralima promovisanjem domaće ekstrakcije i prerade.
Pod ciljevima politike EU do 2030. godine, blok teži obezbeđivanju da 10% kritičnih sirovina bude ekstrahovano unutar EU, 40% obrađeno unutar Evrope i 25% obezbeđeno kroz reciklažu. Ovi ciljevi reflektuju širi napor da se obnove otporniji lanci snabdevanja mineralima sposobni da podrže industrijsku transformaciju Evrope.
Kombinovani pristup Nemačke i Grčke ukazuje na izazove s kojima se suočava evropska industrija dok se priprema za dramatičan rast potražnje za metalima korišćenim u baterijama električnih vozila i tehnologijama obnovljivih izvora energije.
Kako globalna konkurencija za kritične metale postaje sve intenzivnija, ovakve inicijative verovatno će postati centralne tačke industrijske strategije Evrope tokom naredne decenije.
