Ukrajina je bogata ključnim sirovinama, uključujući značajne rezerve litijuma, grafita, kobalta, nikla i titanijuma – elemenata od suštinskog značaja za globalnu ekonomiju. Međutim, njen rudarski sektor suočava se sa sve većim rizicima zbog sukoba sa Rusijom, što ugrožava ključne rudarske operacije, uključujući rudnik Pokrovske u Donjecku, vitalan za snabdevanje zemlje koksnim ugljem.
Pretnja rudniku Pokrovske
Rudnik Pokrovske, najveći proizvođač koksnog uglja u Ukrajini, decenijama je ključni deo metalurške industrije zemlje. S rezervama od 200 miliona tona uglja, rudnik tradicionalno snabdeva velike čeličane poput ArcelorMittal Kryvyi Rih i Dnjipro Metalurškog postrojenja. Ipak, napredovanje ruskih snaga u Donjecku ugrožava ovu stratešku sirovinu, što bi moglo izazvati ozbiljne ekonomske posledice, uključujući rast cena metalnih proizvoda.
Ukrajinska metalurška industrija već pogođena ratom upozorava na moguće gubitke. Uprkos povećanju proizvodnje čelika od 28,2% u 2024. u poređenju s prethodnom godinom, gubitak domaće proizvodnje koksnog uglja mogao bi preokrenuti taj napredak. Ukrajina uvozi ugalj od 2014. godine, ali potpuni kolaps domaće proizvodnje povećao bi zavisnost od skupih uvoznih resursa, dodatno opterećujući ekonomiju i ugrožavajući radna mesta.
Dublja kriza u Donbasu
Pored rudnika Pokrovske, Donbas je bogat i drugim resursima poput gvožđa, krečnjaka, soli i litijuma, koji je sve važniji zbog rastuće potražnje za baterijama u električnim vozilima. Ruske snage već kontrolišu delove ovih resursa.
Strateški značaj litijuma sve je izraženiji, jer je ovaj element ključan za proizvodnju baterija za električna vozila i elektronske uređaje. Ukrajinski premijer Denis Šmigal naglasio je važnost ovih resursa, ističući da Ukrajina poseduje 21 od 30 elemenata koje je EU označila kao kritične. Međutim, sukob ugrožava potencijal zemlje da razvije ove resurse.
Geopolitičke i ekonomske implikacije
Gubitak kontrole nad mineralnim resursima ima globalne posledice. Rusija bi mogla steći dodatni uticaj u globalnom tržištu minerala, dok bi Ukrajina postala zavisna od stranih dobavljača. Razvoj ukrajinskog sektora sirovina uz međunarodnu podršku mogao bi pomoći u obnovi zemlje nakon rata i smanjenju zavisnosti od kineskog tržišta sirovina.
Međunarodna zajednica treba da prepozna strateški značaj ukrajinskih mineralnih resursa i pruži podršku njihovom očuvanju i razvoju. To bi osiguralo ekonomsku stabilnost zemlje i njenu integraciju u globalne lance snabdevanja.
