Održivost i otpornost modernih ekonomija u velikoj meri zavise od dostupnosti i upravljanja ključnim sirovinama, kao što su litijum, kobalt i nikl. Ove materije su od suštinskog značaja za zelene tehnologije, uključujući solarne panele, električna vozila i digitalne uređaje. Međutim, globalni lanci snabdevanja ovim materijalima postaju sve ranjiviji zbog geopolitičkih tenzija i dominacije nekoliko zemalja u njihovoj proizvodnji. Ova situacija je izazvala hitnu potrebu za strateškom autonomijom, posebno u Evropi, kako bi se izbegla prekomerna zavisnost i obezbedila ekonomska i tehnološka stabilnost.
Istorijski kontekst i trenutni izazovi
Istraživanje Davida Pecka o strategijama za upravljanje nedostatkom materijala u Britaniji tokom Drugog svetskog rata pruža dragocene uvide za današnje izazove u snabdevanju materijalima. Tokom rata, britanska vlada je efikasno upravljala nedostatkom materijala putem strogih kontrolnih mera kao što su licence, dozvole i racionisanje. Ovaj pristup je ne samo značajno smanjio upotrebu materijala, već je i podstakao inovativni dizajn proizvoda kako bi se bolje iskoristili oskudni resursi.
Preskočimo na 2023. godinu, i slične strateške mere postaju ključne zbog brojnih globalnih poremećaja: rat u Ukrajini koji utiče na snabdevanje žitom i energijom, pandemija COVID-19 koja remeti lance snabdevanja, i geopolitičke tenzije sa Kinom koje utiču na dostupnost kritičnih materijala. Evropski komesar Thierry Breton naglasio je potrebu za promenom paradigme sa logistike tačno na vreme i globalne specijalizacije na otporniji i autonomniji ekonomski model.
Kritični materijali i njihov značaj
Kritični materijali se definišu ne samo po svojoj oskudnosti, već i po svojoj ključnoj ulozi u ekonomiji i visokom riziku od prekida snabdevanja. Na primer, iako je zlato oskudno, Evropska komisija ga ne smatra kritičnim jer njegov snabdevanje ne predstavlja značajan rizik za ekonomsku stabilnost. Nasuprot tome, materijali poput litijuma, kobalta i retkih metala su ključni za proizvodnju tehnologija vitalnih za energetsku tranziciju i digitalizaciju.
Potreba za ovim materijalima će dramatično rasti. Projekcije Evropske komisije sugerišu da će potreba za retkim metalima porasti pet puta do 2030. godine. Ova rastuća potražnja naglašava hitnost da Evropa ojača svoju stratešku autonomiju i smanji zavisnost od eksternih izvora za ove kritične materijale.
Strateška autonomija i tehnološki suverenitet
Postizanje strateške autonomije podrazumeva razvijanje domaćih tehnologija i obezbeđivanje snabdevanja kritičnim materijalima putem različitih sredstava, uključujući reciklažu, remanufakturu i čak domaće rudarstvo. Tehnološki suverenitet Evrope je povezan sa njenom sposobnošću da održava stabilno snabdevanje kritičnim materijalima, neophodnim za industrije kao što su veštačka inteligencija, baterije i robotika. TU Delft, među drugim institucijama, aktivno se bavi istraživanjem i razvojem kako bi se ovi izazovi rešili putem inovativnih tehnologija i održivih praksi.
Reciklaža, remanufaktura i rudarstvo
Reciklaža je kamen temeljac cirkularne ekonomije, koja ima za cilj smanjenje zavisnosti od uvoza sirovina. Međutim, rastuća potražnja za kritičnim materijalima ne može biti zadovoljena isključivo putem reciklaže. Remanufaktura, koja podrazumeva stvaranje novih proizvoda od korišćenih, nudi održivo kratkoročno rešenje produžavanjem životnog ciklusa materijala i kupovinom vremena za razvoj održivijih rešenja.
Domaće rudarstvo u Evropi, iako kontroverzno, takođe se razmatra kako bi se smanjila eksternalna zavisnost. Evropska komisija i stručnjaci poput Davida Pecka zalažu se za uravnotežene pristupe koji uključuju reciklažu, remanufakturu i održive rudarske prakse kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje kritičnim materijalima.
Inovacije i uloga politike
Inovacije u nauci o materijalima, dizajnu proizvoda i tehnologijama reciklaže su ključne za smanjenje zavisnosti od kritičnih materijala. Univerziteti i istraživačke institucije igraju ključnu ulogu u tome, ne samo kroz tehnološke napretke, već i obučavanjem nove generacije tehničkih stručnjaka.
Intervencija politike je neophodna za pokretanje ovih promena. Tržišne sile same po sebi nisu dovoljne da odgovore na hitnost obezbeđivanja kritičnih materijala. Vlade moraju preduzeti proaktivne korake kako bi podržale održive prakse, podsticale inovacije i sprovodile regulative koje promovišu efikasnu upotrebu materijala. Koncept „materijalnih pasoša“, koji prati upotrebu i životni ciklus kritičnih materijala, je alat u nastajanju koji bi mogao značajno poboljšati napore u ponovnoj upotrebi i reciklaži materijala.
Zaključak
U eri obeleženoj rastućim geopolitičkim tenzijama i ranjivostima u lancima snabdevanja, strateško upravljanje kritičnim materijalima je imperativ za održavanje ekonomskog i tehnološkog rasta. Učenjem iz istorijskih presedana, ulaganjem u inovacije i implementacijom robustnih politika, Evropa može izgraditi otpornu i autonomnu ekonomiju sposobnu da upravlja složenostima globalnih lanaca snabdevanja materijalima.
Izvor: miningwatch.news
