Nakon što je navodno ‘stavljena tačka’ na Rio Tinto u Srbiji, vlada ipak računa na eksploataciju litijuma i najavljuje da će se o tome odlučivati nakon formiranja nove vlade. U međuvremenu, cena ove rude pada. Stručnjaci navode da to ništa ne menja za Srbiju, ali je ključno imati strateški cilj u skladu sa ekološkom agendom.
Cena litijuma je pala za preko 80 odsto u protekloj godini na 13.200 dolara po toni, što je najniži nivo od 2020. godine, nakon što je na tržištu došlo do prekomerne ponude, prenosi Fajnenšel tajms.
„Litijum je, kao i mnoge druge strateške sirovine, roba kojom se trguje na berzi i podložna je fluktuacijama cena u zavisnosti od ponude i potražnje. Ovaj najnoviji pad je zbog toga što Kina usporava proizvodnju električnih vozila. Kina je jedan od najvećih korisnika litijuma za baterije“, kaže Dušan Vasiljević, međunarodni stručnjak za strateško planiranje životne sredine.
„Posledice su primorale rudare — uglavnom u Australiji, koja proizvodi 40% svetskih zaliha — da ograniče proizvodnju jer smanjena potražnja za električnim vozilima ostavlja zalihe poluprerađenog materijala u celom lancu snabdevanja. Druge kompanije širom sveta takođe preispituju svoje poslovanje. Iako litijum nije pao tako nisko kao u periodu 2019-2020, kada je dostigao rekordno nisku vrednost od oko 6.000 dolara po toni, profitabilnost mnogih proizvođača je na sličnom nivou“, piše Fajnenšel tajms.
Pitanje isplativosti eksploatacije litijuma je za kompanije, a ne za zemlje koje im to omogućavaju, objašnjava međunarodni stručnjak za strateško planiranje životne sredine.
Upitna je sudbina Rio Tinta u Srbiji, na koju je premijerka navodno stavila tačku, pošto je predsednik Srbije najavio da će ta tema biti ponovo razmotrena“.
„Rio Tinto je finansijski gotovo moćniji od naše zemlje. Ako nešto odluče, nemaju razloga da odustanu od toga“, kaže Vasiljević.
On smatra da promene na tržištu litijuma ne utiču na Srbiju jer, čak i ako postoji eksploatacija, prihod odlazi van zemlje, dok samo deo koji se odnosi na naknade za rudarstvo ostaje unutar zemlje. Glavno pitanje je, kaže, šta je strateški cilj Srbije.
„Šta država Srbija treba da istakne? Industriju, usluge, turizam, šta? Jer svaki dan vidimo novu fabriku za namotavanje kablova, fabriku donjeg veša, pa rudnik, pa IT, pa ćemo praviti automobile, pa nećemo. , ali napravićemo avione i ko zna šta još. To je gubljenje sredstava“, kaže Vasiljević.
On takođe smatra da bi iskopavanje litijuma imalo brojne negativne efekte na životnu sredinu.
Izvor : Serbia Business News
