Belgija je evropski lider u reciklaži, jedna od retkih zemalja koja je ispunila ciljeve reciklaže koje je postavila EU. Osim kućnog i komercijalnog otpada, belgijska postrojenja za reciklažu sada pomažu da se smanji zavisnost Evrope od stranih minerala.
Retki zemni metali, koji se obično koriste u proizvodnji visokotehnološke robe, očajnički su potrebni evropskoj ekonomiji. Kina ima monopol na snabdevanje ovim metalima, proizvodeći do 97% svetske ponude.
Kina je u julu postavila ograničenja na izvoz metala galijuma i germanijuma, koji su neophodni za proizvodnju naprednih čipova.
Kina čini oko 80% globalne proizvodnje galijuma, koji se između ostalog koristi u
integrisanim kolima, LED diodama i solarnim panelima. Takođe dominira u proizvodnji germanijuma, koji se koristi u proizvodnji optičkih kablova i infracrvenih aplikacija.
Evropska komisija je zabrinuta da će ograničenja izvoza određenih retkih zemnih
metala uticati na lance snabdevanja EU, posebno u kontekstu rastuće potražnje za ovim metalima za zelenu tranziciju. Želi da smanji zavisnost od trećih zemalja kao što je Kina na 65% za uvoz 18 kritičnih resursa.
Retki metali iz otpada
Belgijske kompanije žele da igraju ulogu u prelasku sa oslanjanja na uvoz retkih zemnih metala. Čak i ako Evropa nije pogodna za vađenje ovih plemenitih metala, ona može igrati ulogu u smanjenju uvoza, posebno kroz reciklažu.
Jedna fabrika u Liežu jedno je od retkih mesta u Evropi za preradu otpada iz metalurgije i oporavka vrednih retkih zemnih metala. Hidrometal vadi galijum i germanijum iz otpada skoro 20 godina. Međutim, ovo nije jednostavan proces.
„Veoma je precizan, teško ga je napraviti profitabilan, veoma konkurentan i ne možete naći puno sirovina na tržištu. To zaista zahteva specifično znanje i specifičnu hemiju.
Naša fabrika je jedina u Valoniji.
Nedavna kineska izvozna ograničenja izazvala su skok cena na tržištu. Trenutna tržišna cena za galijum je 614 dolara po kg, a za germanijum 2,716 dolara po kg. Suočeni sa ovim rastućim cenama, reciklaža je postala isplativiji poduhvat. „Kontaktiraju nas skoro svaki dan kako bismo mogli da odgovorimo na ove izazove. Neće im biti lako, jer moramo da ostanemo konkurentni, moramo da odgovorimo i da vidimo da li se to može održati na duži rok“, rekao je Henry.
Za sada su belgijske kompanije fokusirane na vađenje retkih zemnih minerala iz otpada u metalurškoj industriji. Doduše, većina naših tehnologija i pametnih telefona sadrži veoma tražene metale retkih zemnih metala, ali ove količine su i dalje premale da bi bile profitabilne za velike kompanije za reciklažu.
Količine sadržane u telefonima iznose samo nekoliko grama po toni i trenutno nije
održivo izvlačiti galijum, germanijum ili indijum iz njih, barem u Belgiji.
Iako reciklaža igra važnu ulogu u smanjenju zavisnosti od kineskog izvoza, Evropa bi uskoro mogla da pređe na podsticanje njihovog vađenja sa evropskog tla. Trenutno se u Evropi ne kopaju retki zemni metali.
Ali nove studije su otkrile ogromne naslage vrednih retkih zemnih metala, koji bi se izvodljivo mogli izvući. U Švedskoj, grupa minerala LKAB otkrila je neiskorišćenu rezervu od više od 10 miliona tona oksida, najveće poznato nalazište te vrste u Evropi.
EU će razmisliti o mogućnosti otvaranja novih rudnika retkih zemnih metala u Evropi, ali će se verovatno i dalje suočiti sa otporom lokalnog stanovništva zbog zabrinutosti za životnu sredinu. Najveće potencijalno mesto vađenja za Evropu nalazi se u Kvanefjeldu na Grenlandu, ali su vađenje sprečile domorodačke grupe i lokalno stanovništvo.
Potreba za pronalaženjem novih rešenja raste. Prošle godine je predsednica Evropske komisije Ursula von der Layen predvidela da će „litijum i retki zemni metali uskoro biti važniji od nafte i gasa“.